Han: Briga zbog Turske bila je opravdana

"U osnovi Turska mora doneti odluku kako želi da se ophodi sa svojom od Saveta EU datom evropskom perspektivom. Turska želi da postane članica i ta želja je došla od nje. Ako neko želi da postane član onda mora da ispuni kriterijume i o tim pravilima se ne može pregovarati. Turska bi trebalo što je pre moguće da pojasni da li može i želi da prihvati uslove, jer trenutno to nerazjašnjeno pitanje predstavlja opterećeje po odnose", podvukao je Johanes Han u intervjuu dnevniku Prese.

Han je kazao da on pripada onoj grupi ljudi koja želi nastaviti razgovore, ako druga strana to želi.

Na konstataciju da su austrijski kancelar Kristijan Kern, kao i šef frakcije Evropske narodne partije Manfred Veber zatražili prekid pristupnih pregovora sa Turskom i pitanje da li ne bi bilo iskrenije umesto zbog akcionog plana za suzbijanje izbegličke krize samo pro forma održati pregovore, Han je kazao da jeste za iskrene odnose, ali i podsetio da postoji odluka svih 28 članica EU i sve dok je tako Evropska komisija mora da ih primenjuje.

Istovremeno poručuje da, ako Turska uvede ponovo smrtnu kaznu, to predstavlja prekoračenje crvene linije na koju bi EU morala reagovati.

Turska je, prema njegovim rečima veoma važna susedna zemlja EU, te podvukao da bi svako trebalo da ima dobre odnose sa svojim susedima.

Međutim, situacija kakva je danas u Turskoj nije takva da, kako kaže, da doprinos potrebi za stabilnošću.

"Mi smo odmah osudili vojni udar. Dalje detaljno pratimo kako Turska radi na savladavanju puča. U širokim krugovima u Evropi nastala je velika iritacija o srazmeri i brzini talasa hapšenja. Mi ne raspolažemo zvaničnim informacijama turske vlade. Oebs je već pre više nedelja ponudila da nadzire suđenje protiv osumnjičenih pučista da li se poštuju pravne norme. Vlada do sada, nažalost, na to nije pristala", ukazao je Han.

On je negirao tvrdnje da EU nije dovoljno osudila pokušaj puča istakavši da je Unija jasnim rečima osudila taj akt i istovremeno stavila do znanja da od zemlje koja želi pristupiti očekuje poštovanje pravnih principa u savladavanju vojnog udara.

"Ta zabrinutost je bila opravdana kako je pokazao kasniji razvoj", dodao je Han.

Upitan da li su zbog Brgezita potrebni novi oblici priključenja država EU, koje ne žele da budu punopravne članice, on je objasnio da je svojim službama dao nalog da se bave tim pitanjem.

"Potrebni su nam novi modeli, jer postoje susedne zemlje kod kojih se pitanje članstva ne postavlja, ali koje imaju interes za tešnjom saradnjom sa EU", poručio je Han.

Na tvrdnje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da EU kasni u dogovorenim isplatama u skladu sa sporazumom o izbeglicama, Han je rekao da to nije tačno, i da je Brisel već uplatio više od 200 miliona evra, i da je do kraja leta za konkretne projekte stavljeno na raspolaganje dve milijarde evra.

"Međutim novac se ne isplaćuje primarno Turskoj, već međunarodnim organizacijama. Preko njih se pruža finansijska podrška izbeglicama. Sarađujemo i sa turskim vlastima, na primer kada je reč o učenju jezika, ili podršci opštinama koje su nadproporcionalno pogođene talasom izbeglica. Možemo staviti na raspolaganje novac samo ako se dokaže potreba. Možda je turska strana pretpostavljala da ćemo transferisati novac bez pitanja", kazao je Han.

Takođe je, na pretnje Erdogana da će otvoriti granice za izbeglice, poručio da susedi i partneri ne prete jedni drugima.

"Podstrekivanje raspoloženja kod najmanjih povoda nije korisno. Potrebno nam je razoružanje reči i emocija. To važi i za bilateralni odnos Austrije i Turske. Što se sporazuma sa Turskom tiče ne verujem da Turska želi odustati od finansijske podrške EU", naglasio je Han.

On je istakao da tako kompleksni problemi, kao što je izbeglička kriza, ne mogu biti rešeni bez evropske solucije.

"Mnoge zemlje veruju da podizanjem granica mogu obezbediti sigurnost. Međutim na kraju svi moraju razumeti da za tako kompleksne probleme nema rešenje bez evropske solucije. Na kraju dana nacionalne mere moraju biti deo evropskog rešenja", zaključio je Han.