Lavrov: Odnosi sa Berlinom najteži od nemačkog ujedinjenja

Sergej Lavrov je održao predavanje studentima Uralskog federalnog univerziteta u Jekaterinburgu, kojima se obratio i nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, koji je stigao u zvaničnu posetu Rusiji.

Lavrov je istakao da je Nemačka "ključni partner" Rusije "ne samo u evropskim pitanjima, već i u suočavanju sa globalnim problemima, uključujući rešenja sukoba i napore na sprečavanju međunarodnog terorizma i ekstremizma", preneo je Tas.

Šef ruske diplomatije smatra da Nemačka i Rusija treba da nastave dijalog uprkos tome što sada postoje tačke oko kojih se ne slažu.

"Mi nismo prebrodili krizu u našim odnosima. Međutim, Nemačka i Rusija ne bi trebalo da se okreću jedna od druge, već da nastave dijalog", ocenio je Lavrov.

U govoru studentima Uralskog federalnog univerziteta u Jekaterinburgu, Frank Valter Štajnmajer poručio je da Rusija snosi posebnu odgovornost za obezbeđivanje humanitarnog koridora ka Alepu.

"Stanovništo Alepa se nalazi u nepodnošljivoj situaciji. Oružje mora da utihne kako bi do meštana stigla neophodna pomoć", rekao je Štajnmajer tokom svoje posete Rusiji.

Lavrov je, u obraćanju novinarima u društvu Štajnmajera, rekao je da je "shvatio da kratki prekidi vatre koji se sprovode kako bi u grad stigla pomoć, a civilima bilo omogućeno da napuste grad, nisu dovoljni", kao i da ih "ekstremisti zloupotrebljavaju za regrupisanje i obnovu naoružanja, što su i do sada činili".

Nemački ministar je rekao novinarima da kriza u Siriji ne može da se reši bez ujedinjenih napora.

"Kada počne period oporavka Sirije, Rusija i Nemačka će morati da sarađuju, nebitno da li je reč o Palmiri, Alepu ili Homsu", rekao je Štajnmajer i izrazio uverenje da preuzmanje odgovornosti za očuvanje svetske kulturne baštine u ovoj krizi može doprineti i "kulturnom zbližavanju naroda Rusije i Nemačke", prenosi Tas.

Štajnmajer je dodao da je nemačka strana izradila projekat "nulti čas", koji je fokusiran na vojne snage i resurse u toj oblasti i pozvao Rusiju da im se pridruži u sprovođenju tog projekta.

Šef nemačke diplomatije je prethodno rekao da se raduje približavanju između Rusije i Evrope u godinama koje dolaze.

"Mnogi se raduju političkom približavanju između Rusije i Evrope u godinama koje dolaze. Ja sam jedan od njih", istakao je nemački ministar spoljnih poslova.

Rojters je preneo navode RIA novosti da je Štajmajer Lavrovu poručio da sporazum iz Minska mora da ostane u fokusu mirovnog procesa u Ukrajini uprkos porastu napetosti na Krimu, na šta je Lavrov obećao da će Moskva ispuniti svoj deo dogovora sa Kijevom.

Tas navodi da je Lavrov ukazao na dvojake standarde Zapada u procenjivanju humanitarne situacije u Siriji i Jemenu i rekao da NATO ne želi da razgovara o obnavljanju odnosa sa Rusijom, navevši da "činjenica da je održano nekoliko sastanaka Saveta NATO–Rusije na nivou ambasadora ništa ne menja".

"Rusija će dati još dokaza o napadu Ukrajine na Krimu"

Lavrov je danas rekao i da je Rusija spremna da obezbedi više dokaza o oružanom napadu Ukrajine na Krimu. Ta izjava je usledila nakon što je njegov nemački kolega rekao da je u poslednjih nekoliko dana došlo do "pogoršanja situacije na Krimu".

"Situacija na Krimu je zabrinjavajuća i moramo da imamo jasnu sliku o tome šta se zaista dešava jer su informacije kojima trenutno raspolažemo vrlo konfuzne", rekao je Štajnmajer i dodao da "očekuje da će i ruska i ukrajinska strana istražiti te događaje".

Lavrov je potom ocenio da "nijedna strana nije zainteresovana za prekid diplomatskih odnosa".

Nemački ministar je istakao da obe strane treba da spreče eskalaciju sukoba, kao i da je "prioritet da se osigura da situacija neće izmaći kontroli", prenose agencije.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je u avgustu uočila grupu "sabotera na Krimu i sprečila seriju terorističkih napada koje je organizovalo ukrajinsko Ministarstvo odbrane".

FSB tvrdi da su ciljevi napada sabotera bile ključne infrastrukturne tačke, kao i da su u akciji sprečavanja napada poginula dva ruska vojnika.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ove pokušaje opisao kao "smešne i kriminalne" i dodao da je pravi cilj napada bilo skretanje pažnje Ukrajinaca sa "pravog problema, a to je ukrajinska vlada koja pljačka sopstveni narod".

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko demantovao je optužbe Moskve uz komentar da su u pitanju "sabotaže i provokacije".