AFP: Šta se krije iza ponovne napetosti na Krimu?

Dok Rusija optužuje Ukrajinu da, upućujući naoružane grupe želi destabilizaciju Krima što Kijev demantuje, međunarodna zajednica poziva obe zemlje da izbegnu eskalaciju strahujući da se ponovo ne rasplamsa ukrajinski sukob, piše AFP.

Ruska obaveštajna služba (FSB) u sredu je saopštila da je uhapsila ukrajinske "diverzante-teroriste" zadužene za izvođenje napada, posle oružanog okršaja u kojem su stradale dve osobe, prema navodima Rusije, jedan agent FSB-a i jedan ruski vojnik.

Ruski predsednik Vladimir Putin je odmah potom optužio ukrajinske vlasti da su "pokrenule teror" u cilju destabilizacije Krima.

Kijev poriče te optužbe, smatrajući da su "izgovor za nove vojne pretnje".

Ukrajinska vojska je nalazi u stanju maksimalne, borbene pripavnosti duž linije demarkacije Krima i istoka Ukrajine, gde je u sukobima s proruskim pobunjenicama od aprila 2014. godine poginulo više od 9.500 ljudi.

Ruska televizija prikazala je snimke zaplenjenjih eksplozivnih sredstava i muškarca koji je predstavljen kao uhapšeni ukrajinski agent.

Kijev tvrdi da je taj muškarac otet u Ukrajini i da cela priča potiče od "pijanih ruskih vojnika".

Posle Putinovih izjava, neki strahuju da bi Moskva mogla da iskoristi priliku da pokrene vojnu operaciju da bi napravila kopneni koridor od Rusije do Krima.

Politikolog Aleksandar Baunov, iz Centra Karnegi u Moskvi, ocenio je da je ta pretpostavka "van trenutne logike" Rusije koja, oslabljena ekonomskom krizom, želi da normalizuje odnose sa Zapadom da bi joj EU i SAD ukinule sankcije.

Kremlj izgleda da traži novu zamah u mirovnim pregovorima za rešavanje ukrajinske krize koja je "u mrtvoj tački" posle postizanja sporazuma u Minsku februara 2015. godine, rekao je Baunov.

"Rusija jasno pokušava da iskoristi zbivanja na Krimu da pokaže Zapadu da ukrajinski rukovodioci odbijaju svaki kompromis", dodao je ruski politikolog.

Prema njegovim rečima, Rusija, u kojoj će u septembru biti parlamentarni izbori, pokušava da oživi patriotizam stanovnika na Krimu, gde posle ruske aneksije vlada nestašica svega.

Stručnjaci smatraju da je za Ukrajinu iluzorno da upotrebi vojnu silu za povratak Krima.

"Pogoršanje situacije nije u interesu ukrajinske vlade", ocenio je u Kijevu direktor Instituta za globalnu strategiju Vadim Karasiov.

Drugi stručnjak, Volodimir Fesenko, na čelu Centra za političke studije Penta, naveo je da se prvi put za dve godine u Kijevu pominje "mogućnost rata".

Baunov je rekao da bi iznenadne tenzije mogle da omoguće ukrajinskim vlastima da Krim bude u središtu mirovnih pregovora, pošto se Zapad usredsredio na istočnu Ukrajinu.

"Moskva je brzo uspela da razdvoji pitanje Donbasa i Krim", ocenio je Baunov i dodao da je sada možda došao trenutak da se ta dva pitanja spoje.