Dve godine vazdušnih udara na džihadiste, kraj se ne nazire

Pre tačno dve godine koalicione snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama počele su vazdušne udare na položaje Islamske države u Iraku, a potom i u Siriji, što je donelo drastičnu promenu u borbi protiv džihadista.

Vazdušna kampanja je bila zamišljena kao kratkotrajna operacija koja bi pomogla lokalnim snagama da nanesu trajni poraz džihadistima.

Međutim, posle više od 14.000 udara i potrošenih milijardi dolara, stiče se utisak da je akcija pokazala sve limite vođenja rata sa neba i da se njen kraj ne nazire.

"Mislim da nas čekaju višedecenijski napori", istakao je Čarls Lister, saradnik na Institutu za Bliski istok, za AFP.

Za ove dve godine oslobođena je skoro polovina teritorije koju je ID držala u Iraku, kao i 20 odsto njene površine u Siriji.

Kada je predsednik Barak Obama pokrenuo udare u Iraku u avgustu 2014. godine, zvaničnici Bele kuće su tvrdili da angažovanje američke vojske neće biti dugoročno.

Obama je obećao i da neće poslati kopnene snage u neki novi konflikt, insistirao je da će SAD pružiti podršku i vazdušne udare, a da u borbama na terenu treba da učestvuju lokalne snage, a ne Amerikanci.

Ipak, oko 6.500 pripadnika koalicionih snaga, uglavnom Amerikanaca, učestvuje u borbi protiv Islamske države i to većina njih u Iraku, ali neki i u Siriji, gde u okviru specijalnih operacija sarađuju sa kurdskim i arapskim borcima.

"Mi koji smo pratili razvoj Islamske države od 2010. do 2014. znali smo da će to biti veoma duga bitka, a ideja da američki vojnici neće učestvovati, bila je samo fantazija", rekao je Lister.

Iako SAD tvrde da u koaliciji učestvuje više od 60 zemalja, u stvarnosti ceo teret nosi Amerika i nekoliko partnera.

Ubrzo nakon prvih udara u Iraku, koaliciona kampanja se proširila na Siriju, kasnije i na Avganistan, a prošle nedelje Pentagon je tiho započeo vazdušnu kampanju na Sirt, uporište ID u Libiji.

Ukupno, koalicija je za dve godine izvela 14.301 udar u Iraku i Siriji i to 9.514 u Iraku i 4.787 u Siriji, navodi AFP dodajući da takve oparacije dnevno koštaju oko 11,9 miliona dolara, što znači da je dosad potrošeno oko osam milijardi.