Merkelova je uvek u pravu

Formalno gledano, bila je to samo pres-konferencija, tradicionalni letnji susret kancelarke sa medijima, nešto malo pomeren pod pritiskom aktuelnih događaja. Ali, kako je Angela Merkel najmoćniji političar Evrope u trenutku najveće evropske krize od Drugog svetskog rata, njen je berlinski nastup dobio rang motivacionih govora kojima se ulazi u slavne bitke, pobede ili spektakularne poraze.

FAZ: "Da je kancelarka iskoristila javni nastup, ne bi li svoje 'ja sam uvek u pravu' inscenirala kao dogmu, bilo je nedolično, bez takta i u samoj osnovi pogrešno. Pred našim očima odvijala se metamorfoza nepogrešivosti u tvrdoglavost. Sa za Angelom Merkel tipičnom mešavinom mesijanizma i birokratije, kancelarka nam je odsvirala istu ploču od pre 11 meseci."

NZZ: "Bila je to prilika, da se prekontroliše kompas u izbegličkoj politici i tu priznaju, kad već ne greške, barem propusti. Ali Merkelova se nije pomerila ni za jotu. Naprotiv, njen je pragmatizam ispao vrlo provokativan: Problema ima, radimo na tome da ih rešimo. Predstavila je plan od devet navodno novih tačaka, pri čemu većina - kao na primer sistem uzbunjivanja kod znakova islamističke radikalizacije, brža deportacija odbijenih azilanata - uopšte nisu novi."

ARD: "Kancelarka se ne može odreći svoje 'mi to možemo' politike, jer bi se onda morala povući sa premijerske funkcije."

Špigel: "Bio je to nastup negovane normalnosti u dobu terora. Angela Merkel analizira islamistički teror do te mere suvo i trezveno, kao bilo koji drugi politički problem sa kojim se Nemačka nosi ovog trenutka. To je iritantno. Ali i apsolutno ispravno. Ta žena se tako smireno kreće istorijskim stazama, da to skoro ide na nerve. Ali opet - njena smirenost tako prija!"

Prese: "Angela Merkel nema sposobnost učenja. Razapetim između desnoekstremnih apokaliptičnih fantazija i Merkelinih eufemističkih parola, Evropljanima je sve teže sačuvati razum".

Budimo ekonomični, ostanimo u šoku

Ovo je trenutak Angele Merkel, i on traje već jedanaest meseci. Od tada, nemački i evropski političari troše glavninu energije na to da ili sprovode, ili blokiraju Merkelinu politiku. Rezultat je opšta iscrpljenost i tapkanje u mestu.

Najjednostavnije se može reći: Izgubila ili pobedila, Merkelova je pobednik. Za Nemačku, kao i za Evropu, važi obrnuto: Izgubile ili pobedile, one su gubitnici.

Politički analitičari koji tvrde da kancelarka ustvari nije rekla ništa, greše - naprotiv, ona je širom otvorila vrata svoje političke vizije, intimnog shvatanja budućnosti i svoje istorijske uloge u njoj.

Merkelova je ponizna. Nastup je počeo time da se kancelarka zahvalila vladinom timu za odnose s javnošću, jer su našli vremena da u tako kratkom roku u sred godišnjih odmora organizuju njen nastup pred medijima. Sigurno, obična ljubaznost, koja ništa ne bi značila, da se Nemačka tog trenutka nije nalazila u stanju šoka zbog napada u Virzburgu, Minhenu i Ansbahu, ili Nici i Normandiji, i da je javnost - mediji, društvene mreže - već danima nije prozivala zbog ćutnje. U tom tonu se krije opaska Špigela da "njen mir tako prija" - svet možda gori, ali dobro vaspitani će se praviti da to ne primećuju.

Merkelova je sugestivna. Nakon što se na taj način izvinila svima koji moraju da uživo prate njen nastup, umesto da mirno uživaju na plažama Turske, Maroka, Tunisa ili Egipta, dala je dozvolu novinarima ("možete me pitati") da je mogu propitivati iz svih predmeta, a ne samo iz islamističkog terorizma, na prvom mestu o Rusiji. Dimna zavesa nije pomogla. Tek je pred kraj usledilo pitanje, da li se nešto promenilo u politici prema Moskvi i Merkelin najkraći i praktično jedini jasni odgovor: "Ne!"

Merkelova je žena balansa i ravnoteže. "Sve će se učiniti da se rasvetli pozadina terorističkih akata, da se organizatori i počinioci pronađu, uhapse i kazne." Tome se nema šta zameriti, pogotovu što je pedantno pazila na redosled i nije, kao svojevremeno Milošević, napravila skupi lapsus, da će počinioci "biti kažnjeni i uhapšeni".

Ali, ako se pogleda razvoj javnih debata u poslednjih 11 meseci, tokom kojih je u Nemačku ušlo 1,3 miliona izbeglica, u Austriju već više od 100.000, jasno je da se "stanje balansa i ravnoteže" više ne odnosi na unutarnacionalni društveni ugovor (socijalna pravda, društvena jednakost, odnos generacija), već se isključivo vrti oko regulisanja odnosa domaćih sa muslimanskim udruženjima, novopridošlim izbeglicama, azilantima i ekonomskim migrantima. Potpuno nepripremljena na tu činjenicu, ovdašnja društva počinju da shvataju da dok razgovaraju o ravnoteži, ustvari pregovaraju o uslovima korišćnjenja vlastite države. Kao da su nekog primili u stan, pa sad još samo dogovaraju termine za upotrebu zajedničke kuhinje i kupatila.

Merkelina privatna osobina balansa i ravnotže, pretvorila se u traženje kompromisa za kapitulaciju domaće kulture.

Ostanimo u konjuktivu. Situacija je neprozirna, organi gonjenja čine što mogu, ali u Nemačkoj pored teroritstičkih struktura očito deluje i nedefinisan broj usamljenih vukova, zbog čega se "mora ostati u konjuktivu". Drugim rečima, ekonomično s energijom, najbolje da ostanimo trajno u šoku, kao Francuska u vanrednom stanju.

Mi, ja, vi, oni, svi

Merkelova je uvek u pravu. Tačno pet puta, direktno i eksplicitno, u jednom slučaju čak vrlo grubo, novinari su pitali kancelarku da li se oseća odgovornom za atmosferu straha i terora koja se širi Nemačkom od kako je ona pre jedanaest meseci otvorila vrata nekontrolisanoj migraciji u Uniju.

U tom je isprekidanom segmentu, koji se stalno vraćao kao refren u šlageru, kancelarka koristila leteće izmene zamenica "ja", "mi", "vi", "svi". Doslovan citat: "Već sam rekla - odluke koje sam donela - koje nisam sama donela - koje smo svi doneli..." Ili: "Moja odgovornost nije lična već leži u prirodi funkcije koju obavljam."

Kancelarkino "ja" je obučeno u funkciju i samo kao takvo relevantno. To državno-funkcionalno "Ja" je dalje preko gramatičkih i državnih instanci podignuto u "Mi". A ko su "Mi"? Citat Angele Merkel: "Mi smo svi mi, političari na saveznom nivou, u federalnim jedinicama i opštinama, dobrovoljni radnici, policija, građani i građanke; 'Mi' smo i Evropa".

I zato, da li je njeno "wir schaffen das" pre jedanaest meseci bilo nepromišljeno i preoptimistično? "To leži u prirodi funkcije. Ako vam to pomaže, odgovoriću vam 'Ne!'".

Merkelova preti. "Wir schaffen das", ponovljeno još nekoliko puta . "I ako nam se nađe prepreka na tom putu, to mora biti prevladano, mora se raditi na tome da bude uklonjeno." 

Vratimo se Bibliji. Kolega iz FAZ-a spominje mesijanske elemente u kancelarkinom obraćanju javnosti. Oni su posejani kroz čitav nastup, a posebno upadaju u oči kada se čita transkript, 17 gusto kucanih strana, s kancelarkine pres-konferencije.

Mi - ja, vi, svi, Evropa - smo podvrgnuti testu: sve što se trenutno događa je test, iskušenje.
Naše ukupne vrednosti - način života, otvoreno društvo, sloboda, bezbednost - "stavljene su na probu". "Mi smo podvrgnuti velikom iskušenju", na delu je "Istorijska kušnja", "test u vremenu globalizma", ali "mi nikada nećemo skrenuti s tog puta".

Kancelarka ne rešava nemačka, čak ni evropska pitanja, već svetska. "Možemo li zaista da rešimo ovo iskušenje na tom putu, da se izborimo s naličjem pozitivnih efekata globalizacije, možemo li da izdržimo taj test...?"

A šta je s preprekama na tom putu? To je već rečeno, ne samo pre dva dana u Berlinu: "Onaj ko ne uzme ovaj krst i ne pođe za mnom, taj me nije vredan" (Matej, 10:38).

Merkelova mora, svi moraju. "U pitanju je proces...u kome mi moramo naučiti da živimo s opasnostima od terorizma...moramo prihvatiti da je iz Evrope otišlo mnogo, mnogo islamističkih boraca u Siriju". Teror, seksualni napadi, sa tim se ne smemo pomiriti, "na to treba odgovarati, kad god je to moguće."

Distanca prema Francuskoj. Pritisnuta tri puta da komentariše izjavu predsednika Olanda da je "Francuska u ratu sa ID-om", kancelarka je priznala "da, i mi smo...ali u ovom trenutku ne vidim nikakve naše nove obaveze prema Francuskoj". Prevedeno - Francuska od Berlina ne može očekivati nikakvu posebnu pomoć. Razmena bezbednosnih informacija, saradnja, sve je to u redu, ali u suštini svaka zemlja stoji sama oči u oči sa islamističkim terorom.

Bez prioriteta u katalogu kriza. Pritisnuta više puta da kaže koji je trenutno najveći problem sa kojim se Nemačka suočava, kancelarka je ostala tvrdo odbojna - iako "smo mi" (ja, oni, svi, Evropa) u ratu sa ID-om, ne može se reći da je to "prioritet". Sve što je trenutno loše je i jednako teško. Odbijajući zahtev za klasifikaciju sadržaja Pandorine kutije, Merkelova ustvari zauzima oportunistički politički stav: dati prioritet borbi protiv terorizma, značilo bi da sa Rusima treba sklopiti mir.

Kao što je već gore ukazano, protiv islamističkog terora se treba boriti kad god je to moguće, a sa Rusima uvek. Ko ne uzme taj krst, taj nije vredan da bude Nemac!