Hilari bolji "vojskovođa" od Trampa?

Klintonova je, podseća taj magazin, još davno bila povezana sa brojnim američkim vojnim operacijama, što je čini bolje pripremljenom osobom za dužnost ratne zapovednice nego što je to bio njen muž Bil Klinton 1993. godine.

U analizi američkog magazina navodi se da je Klintonova do sada bila u uskom krugu ljudi koji su odlučivali o dosta vojnih operacija, kao što su one na Haitiju, u Bosni i Avganistanu. Osim toga, četiri godine bila je na dužnosti američke državne sekretarke.

Razvila je, ističu, vrlo blisku saradnju sa penzionisanim vojnim zvaničnicima, kao što je Džek Kin.

Novinar Bob Vudvord je, na primer, još 2009. opisao susret Klintonove i Kina rečima: “"Klintonova je pozdravila Kina velikim medveđim zagrljajem. Trebalo bi znati da Hilari retko koga tako grli."

Brojni vojni zvaničnici, piše magazin, svedoče da je ona redovno komunicirala s predstavnicima američke vojske u Islamabadu i Kabulu. Kažu da je bila najbolje pripremljena sagovornica koja je dobro razumela vojnu doktrinu i akronime Pentagona.

U novembru će biti poznato hoće li Ameriku, zemlju koja je u ratu već 15 godina, voditi žena koja ima ogromno iskustvo s američkim vojnim sistemom, piše Forin polisi i navodi sedam važnih situacija u kojima je Klintonova morala da odluči hoće li podržati upotrebu američke vojne sile.

Podseća se da se 1994. Klintonova protivila intervenciji na Haitiju kako bi se ponovno uspostavila vlada Žana Bertrana Aristidea, a kao senatorka Njujorka je 2002. glasala za odobravanje upotrebe vojne sile u Iraku.

"Podržala je tako rat u koji je krenuo tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi, rekavši da je to bila poruka Sadamu Huseinu da je zemlja jedinstvena. Nakon što je na početku branila poziciju za koju je glasala, kasnije je to malo prilagodila tako što je rekla da je 'mislila da je to bilo glasanje da se vrate inspektori'", ocenjuje magazin.

Godine 2007. i 2008. godine Klintonova se nije složila sa stavovima tadašnjeg senatora Baraka Obame o udarima na ciljeve Al Kaide u Pakistanu. Obama je kasnije odobrio 407 napada dronom u Pakistanu koji su ubili 3.089 ljudi. Gotovo 300 tih napada dogodilo se dok je Klintonova bila državna sekretarka.

Podrška Klintonove vojnim akcijama

Klintonova je 2009. podržala tri četvrtine zahteva za dodatnim vojnicima u Avganistanu, oko 30.000, a Obama je kasnije poslao dodatnih 33.000 trupa.

Klintonova je, kao i Tramp 2011, bila glasni zagovornik promene režima u Libiji.

Iste godine Klintonova je podržala akciju u kojoj su specijalci upali u Abotabad u Pakistanu i ubili Osamu bin Ladena, uprkos tome što se znalo da će to verovatno kratkoročno ugroziti diplomatske odnose SAD sa tom zemljom.

Potpredsednik Džozef Bajden protivio se toj akciji, ali ju je svaki drugi zvaničnik, uključujući Klintonovu, podržao.

Pre nego što se pojavila vest, Obama je pozvao Bila Klintona, koji je, dok je bio predsednik SAD, odobrio tri pokušaja ubistva Bin Ladena, i rekao mu da je lider Al Kaide konačno mrtav.

“"Pretpostavljam da ti je Hilari već rekla"”, upitao je Obama Klintona koji to, ipak, do tada nije znao.

“"Rekli su mi da ne kažem nikome, pa nisam rekla nikome. Bil se kasnije šalio sa mnom: Niko nikad neće sumnjati da možeš čuvati tajnu", otkrila je Hilari kasnije.

Klintonova je 2012. navodno predložila da se u Beloj kući, zajedno s tadašnjim čelnikom CIA Dejvidom Petrusom sprovede tajni program (očito veći od onog koji je odobren) koji bi pružio pomoć sirijskim pobunjeničkim grupama koje se bore protiv Bašara el Asada.

Obama se protivio tom predlogu zbog toga što nije bilo garancije gde bi to oružje na kraju završilo, a analitičari CIA nisu bili sasvim uvereni da bi to dovelo do uklanjanja Asada s vlasti.

Teško je proceniti efektivnost programa CIA u odnosu s većim naporima Ministarstva odbrane, ali činjenica je da pobunjenici koje podržavaju SAD nisu imali preteranog uspeha protiv Asada, kojeg sada podržavaju ruske vazdušne snage, piše Forin polisi, a prenosi, između ostalog, hrvatski portal Telegram.