AFP: Gulenove pristalice - teroristi ili žrtveni jarci

Pitanje je da li su Gulenove pristalice formirale paralelnu državu, kako ih optužuju vlasti, ili su žrtveni jarci, piše francuska agencija.

Gulen živi u izgnanstvu u SAD od 1999. kada je protiv njega pokrenuta istraga u Turskoj. On sam nikad nije dao zvanično ime svom pokretu, koji se predstavlja kao zastupnik otvorenog i tolerantnog islama. Članovi tog pokreta nazivaju ga Hizmet, ili "služba", koja radi za opšte dobro.

Njihov objavljen cilj je da transformišu društvo kroz obrazovanje, građanske akcije ili medije.

Protivnici pokreta, počev od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nazvali su ga po turskoj skraćenici FETO/PDY što znači "teroristička organizacija/paralelna državna struktura", što objašnjava zašto se češće pristalice pokreta nazivaju po imenu njegovog vođe.

Posle višemesečnih tenzija konačni raskid između Erdogana i Gulena nastao je krajem 2014. kada su pokrenute sudske istrage protiv ljudi bliskih turskoj vlasti.

Erdogan je smatrao da to rade sudije verne Gulenu, kao i što je smatrao da je Gulen umešan u objavljivanje prisluškivanih telefonskih razgovora neprijatnih za vlasti.

Turski mediji juče su objavili priznanje jednog učesnika u puču, bivšeg ađutanta načelnika generalštaba turske vojske Hulusija Akara.

Potpukovnik Levent Turkan ispričao je da je ušao u vojsku 1989. zahvaljujući Gulenovim pristalicama. Rekao je da je za račun Gulenovih pristalica počeo da prisluškuje Akara, kao i njegovog prethodnika na čelu generalštaba.

Koautor biografije o Erdoganu i istraživač u francuskom institutu za istraživanja o Anadoliji u Istanbulu Žan-Fransoa Peruz smatra da je priznanje ađutanta verodostojno,.

Optužba protiv Fetulaha Gulena da ima ćelije u državnom aparatu je stara, i na osnovu toga je pokrenut i sudski proces koji se završio 2008. oslobađanjem Gulena.

Gulenove pristalice među poslovnim ljudima i industrijalcima imali su svoju organizaciju zvanu "Tuskon", i ta mreža, prema procenama vodi najmanje 300 obrazovnih ustanova na osnovnom i višem nivou.

Dok država nije preuzela u martu više medija, posebno dnevnik Zeman, jedan od listova sa najvećim tiražom u zemlji, pripadalo je tom pokretu. U policiji su takođe izvršene čistke od kraja 2013.

Posle neuspelog državnog udara uhapšeno je 10.000 ljudi a 55.000 je otpušteno ili suspendovano. Ni jedna državna uprava nije pošteđena, od tužilaštva, vojske, obrazovanja, ministarstva sporta.

Politolog Ahmet Insel smatra da uglavnom vlasti znaju gde udaraju, ali u slučaju pravosuđa na primer postoji, takođe, i volja da se ide i šire od uklanjanja samo Gulenovih pristalica, da se sklone i i osobe koje bi "mogle da donesu neprijatne odluke prema vlasti".