Važni izbori u Japanu, prvi put glasaju i tinejdžeri

Izbori za polovinu od 242 poslanička mesta u Gornjem domu parlamenta održavaju se u Japanu. Važnost ovih izbora leži u tome što bi ubedljiva pobeda vladajuće koalicije mogla da otvori put za promenu ustava, koji je donet 1947. godine pod paskom Sjedinjenih Američkih Država za vreme posleratne okupacije Japana i koji, uprkos tome što je bio nametnut, u trenutnoj formi uživa veliku podršku u japanskom narodu jer sadrži antiratne odredbe, garantuje građanske slobode i ravnopravni položaj žena u društvu.

Vladajuća koalicija Liberalno-demokratske partije i stranke Komeito, koja poseduje većinu u oba doma parlamenta, pokušaće da učvrsti svoju vlast novom pobedom. Njoj je naročito stalo do toga da u Gornjem domu ostvari dvotrećinsku većinu, što bi joj otvorilo put za reviziju ustava koju već dugo godina priželjkuje.

Izbori – borba oko ustava

Vladajuća koalicija, naime, smatra da rast kineske vojne moći i njena projekcija na Istočno kinesko more ugrožavaju bezbednost japanske države i da je za suzbijanje te pretnje neophodno jačanje vojno-političkog saveza sa SAD.

Preduslov za to je izmena japanskog ustava, jer on navodi da se narod i država odriču upotrebe sile u rešavanju međunarodnih konflikata, zbog čega je do sada vojni savez SAD i Japana bio asimetričan – Vašington se obavezivao da, daleko od svojih granica, brani Japan u slučaju da on bude napadnut od neke treće države, ali Tokio nije mogao da obeća podršku američkim snagama u slučaju da one budu napadnute van japanske teritorije.

Japanska vlada na čelu sa liderom Liberalno-demokratske partije premijerom Šinzo Abeom već je kroz parlament progurala nekoliko novih zakona koji delimično omogućavaju angažovanje japanskih vojnika van svoje teritorije i čvršću kolektivnu odbranu sa SAD, ali opozicija, pa i mnogi neutralni pravnici i politički komentatori u Japanu sumnjaju u njihovu ustavnost, zbog čega revizija ustava ostaje prioritet za LDP.

Čelnici LDP-a su, zbog negodovanja značajnog dela javnosti, u toku predizborne kampanje više puta izjavili da nije sazrela situacija za izmenu pacifističkih odredbi ustava. Oni su, međutim, istovremeno počeli da zagovaraju unošenje novog teksta u ustav koji bi premijeru i vladi omogućio da donose važne odluke bez odobrenja parlamenta u vanrednim situacijama, u šta, pored velikih prirodnih nesreća, spada i eventualni vojni sukob.

Mada slične odredbe postoje u ustavima drugih razvijenih zemalja, opozicija u Japanu to doživljava kao manevar kojim se na mala vrata želi proturiti revizija ustava u svrhu jačanja vojnog saveza sa SAD i ostvariti koncentracija moći u rukama vlade.

Paradoksalno, vladajuća koalicija, uprkos tome što se veliki broj građana protivi izmeni pacifističkih odredbi ustava i korišćenju nuklearne energije koje ona zdušno podržava, već nekoliko godina u istraživanjima javnog mnenja uživa veliku prednost u odnosu na druge političke opcije.

Razlog za to je pre svega nepoverenje koje vlada u sposobnost najvećih opozicionih partija da vode ekonomiju zemlje.

Na ovim izborima, međutim, vladajuća koalicija će imati teži zadatak nego u protekle četiri godine, od kada je ponovo na vlasti, jer su se opozicione stranke Demokratska partija i Partija obnove ujedinile u novu političku organizaciju pod imenom Demokratska progresivna stranka.

Nova opoziciona partija imaće i pomoć Komunističke partije Japana, jer su se te dve stranke dogovorile da u svim izbornim jedinicama istaknu samo po jednog kandidata, pripadnika bilo jedne ili druge partije, kako ne bi jedna drugoj oduzimale glasove.

Na izborima i borba između starih i mladih za javne resurse?

Današnji izbori specifični su i po tome što će po prvi put u istoriji Japana na glasanje izaći tinejdžeri, jer je prošlog meseca stupio na snagu zakon kojim je starosna granica za pravo glasa spuštena sa 20 na 18 godina.

Pitanje da li japanskom socijalnom politikom na uštrb mladih dominiraju stare osobe poslednjih godina sve više dobija na težini, jer su, zbog pada nataliteta i brzog starenja populacije, izdvajanja za penzije i medicinsku negu za stare ogromni, dok se javna potrošnja na obrazovne institucije i đačke stipendije smanjuje.

Po podacima OECD-a, 80 odsto ukupne javne potrošnje na društveno osiguranje u Japanu otpada na penzije, medicinske izdatke i brigu o starima, i ta dalekoistočna zemlja za obdaništa, dopunsku nastavu i dečje dodatke, proporcionalno gledano, izdvaja samo trećinu onoga što daju Velika Britanija i Švedska.

Japanska vlada nedavno je donela odluku da svakom od 11 miliona penzionera koji se smatraju egzistencijalno ugroženim jednokratno isplati sumu od blizu 300 evra, što je u japanskoj javnosti izazvalo veliku debatu o problemu zapostavljenosti mladih generacija.

Pomenuta odluka vlade dovodi se u pitanje jer su današnji penzioneri ljudi koji su radili u zlatno doba japanske ekonomije i verovatno zaradili više nego što će sadašnji mladi moći u budućnosti.

Takođe, sa obzirom na to da su uglavnom penzionisani u 60. godini, a žive prosečno između 80 i 85 godina, oni primaju više novca od penzija nego što su svojevremeno uplatili u penzioni fond. Problem je i to što vlada već dve decenije naglašava svoje napore da ohrabri rast nataliteta da bi ublažila ljudske i ekonomske posledice starenja populacije, ali je čini se, zapravo, izdašnija kada otvara državnu kasu za potrebe penzionera, nego za potrebe dece i mladih roditelja.

Spuštanjem starosne granice broj potencijalnih glasača uvećao se za 2,4 miliona. Međutim, pošto je ukupan broj građana sa pravom glasa veći od 106 miliona, a u Japanu je čak 26 odsto stanovništva starije od 65 godina, uključivanje tinejdžera u politički život zemlje verovatno neće imati većeg uticaja na odnos snaga između generacija i distribuciju ekonomskih resursa, pogotovo kada se uzme u obzir da najmlađi glasači tradicionalno najmanje upražnjavaju svoje pravo da izaberu predstavnike naroda.