Parle vu dojč!

Ako britanska zastava više ne bude ispred evropskih institucija, iz njih bi mogao da ode i engleski. Makar kao zvanični jezik Evropske unije. Nezamislivo? Posebno za većinu evrobirokrata.

"Ljudi se pitaju da li imaju dovoljne jezičke sposobnosti. Mada treba znati da je uslov za sve one koji rade u evropskim institucijama da osim svog maternjeg jezika govore bar još dva zvanična jezik. Tako da ispunjavaju formalni uslov, ali teško je sada zamisliti kako bi se to promenilo", kaže Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

Može da se promeni kao pravna posledica Bregzita. Osim Britanaca, engleski je i jezik Iraca i Maltežana. Samo što su i jedni i drugi pred Briselom na prvo mesto istakli irski, odnosno malteški. Tako bi u Uniji, ostao dominantan jezik koji formalno više ne govori nijedna članica. Realnost je ipak sasvim drugačija.

"Svaka civilizacija ima svoj jezik sporazumevanja. U doba Aleksandra Makedonskog grčki prilagođen strancima zvao se koine, latinski jezik je bio jezik celog srednjeg veka. Treba pogledati istini u oči i reći ono što je realno, a to je da je engleski jezik tzv. lingua franca savremenog sveta", ističe prof. Vladeta Janković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Pijedestal neprikosnovenog u Uniji engleski dobija proširenjima od 2004. godine zbog evrobirokrata iz Istočne Evrope.

"To su zemlje koje imaju slabu tradiciju korišćenja drugih jezika kao što su francuski i nemački, tako da bi zaista nastao vakuum ako bi se engleski povukao kao radni jezik", objašnjava Gajić.

Ujedinjeni u različitosti! Moto Brisela važi i za 24 službena jezika. Radni su pored engleskog još i nemački i francuski.

"Što se tiče nemačkog, njime nikada nije govorilo mnogo ljudu u svetu čak ni u njihovim kolonijama. Francuski je zaista bio jezik diplomatije i ne samo diplomatije. Ali ta su vremena prošla i ja tu shvatam poriv da se frankofonija ponovo oživi", navodi Janković.

To bi Parizu godilo, ti glasovi se već čuju iz Francuske. Nemačka uživa status najmoćnije članice. Da bi jedan ili drugi postali zvanični jezici Unije, za to treba i formalni zahtev i konsenzus svih članica.

"I Francuska i Nemačka su zemlje kojima je mnogo stalo do svoje kulture kao i drugim zemljama. Mislim da će pre bilo kakvog podnošenja takvog zahteva doći do konsultacija sa državama članicama u kojima je engleski jedan od zvaničnih jezika. Tako da ne verujem da će na kraju to da se desi. Mislim da je to više komentar kako je sve moguće u EU i kako se gube određena prava", ocenjuje Ana Trbović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Ako Brisel razvlasti engleski može da ustoliči američki. Ironija spoljnopolitičkih odnosa u najnovijem ruhu. Moglo bi da se završi kao i u urbanom mitu kako su prilikom glasanja o jeziku Amerikanci koji su se zalagali za Nemački nadjačani za tri glasa. Istina je da odlučivanja nikada nije bilo. SAD nemaju zvanični jezik, engleski se prirodno nametnuo. Baš kao i u Evropi.