Senka sumnje nad Olimpijskim igrama

Ovde nije reč o igrama koje za mesec dana počinju u Riju, a koje opterećuje i ugrožava mnoštvo problema, počev od uličnog kriminala i fekalija u vodnim tokovima gde treba da bude održano takmičenje u veslanju, preko nedovršenih borilišta, političke nestabilnosti koja se ogleda u nedavnoj smeni na kormilu države, do smanjenja budžeta za organizaciju usled ekonomske krize i opasnosti od zika virusa.

Ne, ovde je reč o igrama nakon njih, koje bi po svim očekivanjima trebalo da budu glatko organizovane i perfektno sprovedene, jer su njihovi organizatori Japanci, koji ne samo da su poznati po preciznosti, savesnosti i poštenju, već imaju i iskustvo u organizovanju te vrste manifestacije i mnogih drugih velikih sportskih događaja kao što su, recimo, svetska prvenstva u fudbalu i košarci.

No, Olimpijske igre u Tokiju, zakazane za 2020, već su kontroverzne, iako pripreme za njih još uvek nisu uzele maha.

Japanci su dali mito da bi dobili organizaciju igara u iznosu od 2,2 miliona dolara – to je sumnja na osnovu koje francuski istražni organi već vrše potrebne radnje, a o kojoj ovih dana relativno tiho spekulišu japanski mediji.

Oni pritom podsećaju na niz afera vezanih za organizaciju Olimpijade u Tokiju. Na to da je fudbalski i atletski stadion koji je trebalo da bude izgrađen za Olimpijadu po ceni od fantastičnih 2,1 milijardu dolara i tako postane najskuplji sportski objekat u istoriji čovečanstva prouzrokovao buru u javnosti i na kraju bio odbačen u korist znatno skromnijeg plana.

Onda je Japanski olimpijski komitet organizovao veliki konkurs za zvanični amblem Igara 2020. na koji je stiglo više od 14.500 predloga, da bi među njima bio izabran onaj koji se ispostavio kao plagijat. Činjenica da je zvanični amblem tokijske olimpijade bio vrlo sličan logou pozorišta iz belgijskog grada Liježa, kao i to što je autor amblema Kenđiro Sano priznao da je u nekim svojim ranijim projektima kopirao tuđa rešenja, prinudilo je organizatore Igara da ga povuku.

Kao i tender za dizajn novog nacionalnog stadiona, i konkurs za amblem je morao da bude ponovljen.

Pre par nedelja guverner Tokija, koji rukovodi vladom odgovornom za 13 miliona duša, i koji je trebalo da odigra ulogu glavnog menadžera u organizaciji Igara, bio je prisiljen da podnese ostavku zbog rasipništva – sada već bivši guverner Joići Masuzoe uspeo je da potroši čak 100.000 dolara na dvodnevnu posetu Kini, 25.000 dolara za jednu jedinu avionsku kartu za SAD (prva klasa za Njujork), itd. (lista njegovih grehova je poduža).

Situaciju pogoršava činjenica da se u Japanu već duže šuška o jednoj drugoj sramoti - o tome da bivši premijer Joširo Mori, koji je sada na čelu Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Tokiju, ima veze sa domaćom mafijom, zbog čega neki građani Tokija Igre 2020. u privatnom razgovoru s podsmehom nazivaju "jakuza olimpijada".

I sada afera u vezi s mitom. Ukupno više od dva miliona dolara uplaćeno je u dva navrata na račun singapurske firme "Blek tajdings", na čijoj adresi tada nije bilo nikoga.

Japanski mediji pišu da je novac verovatno primio sin uticajnog člana Međunarodnog olimpijskog komiteta Lamina Dijaka, koji je, sumnja se, iskoristio svoj položaj dugogodišnjeg predsednika Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) da utiče na druge članove MOK-a da na sastanku u Buenos Ajresu 2013. glasaju za Tokio. Japanska prestonica tada je porazila protivkandidate Madrid i Istanbul.

Funkcioneri Japanskog olimpijskog komiteta, međutim, pravdaju se da je novac dat za konsultantske usluge, te da su oni zadatak da ispita kredibilitet (fiktivne) singapurske kompanije poverili domaćoj reklamnoj agenciji "Dencu", koje ih nije upozorila ni na kakve nepravilnosti.

Sportski krugovi u Japanu sada su u jednoj vrsti grča prouzrokovanog neizvesnošću – oni se pitaju odakle će poteći sledeća afera u vezi sa Olimpijskim igrama.