Neizvesna sudbina radnika iz EU u Velikoj Britaniji

Posle referenduma o Bregzitu mnogi su pred novim izazovom. Među njima su i Grci koji su posle krizu u njihovoj zemlji posao potražili u Škotskoj.

Posle krize u Grčkoj, zbog koje je bolji život tražila u Škotskoj, ova Grkinja je pred novim izazovom.

"Osetili smo se dobrodošli u Škotskoj. Možda će nam biti potrebne vize koje će biti skupe, možda ćemo morati da dobijemo državljanstvo, što će biti teško. Možda će ulazak i izlazak iz zemlje biti teži. Ovaj referendum je bio kao šamar u lice", kaže jedna Grkinja.

A najveći je možda u lice Poljaka, jer je njih najviše u Velikoj Britaniji - oko 850 000.

"Mi ovde veoma teško radimo, sve je legalno, plaćamo poreze koji su veoma visoki, ali nadamo se da će sve biti u redu", navodi jedan Poljak.

Neizvesnost i za oko milion državljana Unije koji žive u Londonu. Gradonačelnik Sadik Kan, zagovornik ostanka, poručuje da se u njihovom statusu ništa neće promeniti.

"Tu postoji niz pravnih elemenata koji nisu vezani samo za članstvo u EU nego i za članstvo u SE, tako da nikakvo masovno iseljavanje nije moguće ni oduzimanje prava", ističe profesor na FPN-u Slobodan Marković.

Pravnici na ostrvu saglasni da za one koji imaju pasoš EU, sve ostaje isto, bar naredne dve godine. Ipak, od onih koji se bave migracijom stigla je preporuka za radnike da bi, ako žele da ostanu, trebalo da zatraže dozvolu za stalni boravak.

To mogu samo oni koji su u zemlji proveli najmanje pet godina. Ipak, ograničen je i broj onih koji mogu da dobiju državljanstvo. Brakorazvodna parnica trajaće dve godine. U njoj bi trebalo da se definišu odnosi dve strane

"Ako Velika Britanija bude tražila da nastavi da uživa sve što su prednosti zajedničkog evropskog tržista, moraće da učini ustupke kada je u pitanju jedna od fundamentalnih sloboda EU, a to je slobodno kretanje ljudi, odnosno radnika", kaže Nataša Dragojlović iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Možda bi Švajcarska mogla da bude primer. Kada je odlučila da se ne pridruži Uniji, morala je da pristane na ustupke, kako bi bila deo tržišta na kojem završava polovina njenog izvoza.

A da ne bi samo ubirala plodove, morala je da dozvoli slobodan protok ljudi, računajući tu radnike. A, baš je priliv ljudi bio argument zagovornika izlaska iz Unije.

"Ovo je bio referendum ne protiv migranata, nego protiv migranata iz Istočne Evrope, da će ako se nastavi ta tendencija dovesti do smanjenja mogućnosti Britanaca da nađu radno mesto. I drugo, do smanjenja standarada rada, jer su radnici iz Istočne Evrope spremni da rade za manju platu, da rade 60 sati nedeljno, da žive pod bilo kakvim uslovima", kaže Slobodan Marković.

Pitanje koje nije u tolikom fokusu je status državljana Ujedinjenog kraljevstva u Uniji. Procenjuje se da ih je milion i 200 hiljada.