Kako je Lisabonskim sporazumom regulisan izlazak iz EU

"Svaka zemlja članica može da odluči u skladu sa ustavnim propisima o povlačenju iz EU", navodi se u Članu 50 Lisabonskog sporazuma, potpisanog 2007. a koji je stupio na snagu 2009. godine.

Međutim, taj član, koji se sastoji od pet kratkih pasusa, "ne daje konkretne detalje o načinu odlaska koji treba da se naknadno organizuje", izjavio je Rober Šauad, stručnjak Instituta za međunarodne i strateške odnose.

Velika Britanija prvo treba o svojoj nameri da obavesti Evropski savet koji okuplja svih 28 članica Unije.

"Potom u svetlu orijentacije Evropskog saveta, EU treba da pregovara i da s Londonom zaključi sporazum o modalitetima povlačenja, uzimajući u obzir buduće odnose dve strane", rekao je Šauad i dodao da taj sporazum o modaliteta zaključuje s Londonom Evropski savet koji prethodno mora da dobija saglasnost većine u Evropskom parlamentu.

Procedura povlačenja počinje onog trenutka kad se postigne taj dogovor ili posle dve godine od najave Velike Britanije Evropskom savetu o odlasku.

Postoji i mogućnost da u dogovoru s Velikom Britanijom Evropski savet prolongira taj period.

Do tada, zakonodavstvo EU će i dalje važiti za Veliku Britaniju, rekao je nedavno predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Dok Evropa sada pritiska London da što pre "aktivira" član 50, britanski premijer Dejvid Kameron je dan posle referenduma najavio svoju ostavku da bi njegov naslednik pregovarao o odlasku iz EU.

"Član 50 predviđa pregovore u periodu od dve godine, ali samo za uslove povlačenja, odnosno za ono što je prošlo a ne za ono što se trenutno dešava", objasnio bivši evropski funkcioner Žan-Klod Piri.

Prema njegovim rečima, za vreme "brakorazvodne procedure" treba da se reše brojni i komplikovani fiskalni aranžmani kao i druga pitanja poput situacija s privatnim kompanijama.

Kada sporazum o povlačenju stupi na snagu, Velika Britanija postaje treća zemlja koja treba da pregovara o budućim odnosima s EU.

"To će biti daleko složenije i zahtevaće dosta vremena", rekao je Šauad i dodao da ako bi jednog dana Velika Britanija želela ponovo da pristupi EU, morala bi da krene sve iz početka kao što je trenutno slučaj s Albanijom ili Srbijom.