Koji su mogući potezi Britanije nakon Bregzita?

Za sada, Velika Britanija će ostati članica EU. Referendum nije pravno obavezujući, a britanska vlada nema obavezu da deluje u skladu sa referendumskom odlukom.

Većina predstavnika u Briselu ističe da proces izlaska Britanije treba dovršiti do 2019. godine kada su sledeći izbori za Evropski parlament.

Kako navodi sajt Politiko, postoje četiri mogućnosti – a najverovatnije je da će se ostvariti prvi scenario.

Prvi scenario

Evropski ugovori već daju put za države u slučaju napuštanja Evropske unije. Prema članu 50 evropskih sporazuma državama je omogućen period od dve godine za pregovore o detaljima izlaska iz EU.

Najpre je neophodno da britanska vlada obavesti članice EU, direktno, preko Evropske komisije ili Evropskog saveta, da planira da aktivira član 50.

Lideri preostalih 27 država članica EU će izdati smernice, a Evropska komisija će najverovatnije pregovarati u njihovo ime.

Da bi izlazak bio potvrđen neophodno je da se kvalifikovana većina država izjasni "za".

Britanski ministar finansija Džordž Ozborn naglasio je da će se prvi koraci preduzeti dve nedelje nakon objavljivanja rezultata.

Jedna od glavnih tema biće status građana EU u Velikoj Britaniji, ali i status britanskih građana u EU, kao i mnoge druge oblasti.

Velika Britanija će morati da odluči da li želi da ima odnos sa Unijom kao Norveška, Švajcarska ili Turska ili će pokušati da za sebe izbori poseban status.

Većina smatra da dve godine nisu dovoljne za sređivanje odnosa. Postoji mogućnost produženja tog roka, ali neophodno je da se o toj kupovini vremena konsenzusom izjasne ostale članice.

Drugi scenario

Ne postoji obaveza da se odmah nakon izglasavanja napuštanja aktivira član 50. Mogući su i neformalni razgovori pre pokretanja mehanizma.

Praksa neformalnih razgovora lidera iza zatvorenih nije nova u EU, ali ima svoje nedostatke.

Pre svega ne postoji fiksni rok, kao ni fokusiranje na ključne stavke. To su razlozi zbog kojih se Brisel našao na udaru kritike zbog ovakvog vođenja politike, kao i u primeru grčke krize.

Takođe, budući da pravila nisu jasno definisana, postoji mogućnost da se u Briselu sam referendum tumači kao prvi korak u aktiviranju člana 50.

Treći scenario

Pod pretpostavkom da britanska vlada može da dobije većinu u parlamentu, ona može ukinuti važenje zakona EU na teritoriji svoje zemlje.

Međutim, mala je verovatnoća da se Britanija odluči na ovakav korak, jer bi sa stanovišta EU ona i dalje bila članica.

Četvrti scenario

Prema konvenciji Ujedinjenih nacija o ugovornom pravu, država može da prestane da poštuje obaveze propisane sporazumima ukoliko dođe do "temeljne promene u okolnostima".

Stručnjaci smatraju da bi referendum mogao da bude upravo takva situacija.