Britanski referendum – izazov za Evropu

Stare članice Evropske unije takođe navode da u slučaju Bregzita (pobede zagovornika izlaska Britanije iz EU) Ujedinjeno Kraljevstvo gubi sve povlastice i prava i biva potpuno isključeno iz Unije. Ističu da to mora da bude i ključna poruka nekima, naročito na istoku EU, koji razmišljaju o vraćanju ovlašćenja iz institucija Unije ponovo u nacionalne ravni.

Velika Britanija će u tom slučaju morati ponovo da s EU pregovara o prirodi ekonomskih i drugih veza i postati "strana treća zemlja" za, u tom slučaju, ponovo evropsku dvadesetsedmoricu.

Moguće je da se, ali uz temeljne i duge pregovore, nađe model saradnje Britanije i Unije, po uzoru na veze koje EU ima s grupom Norveška, Island, Lihtenštajn, odnosno sa Švajcarskom ili zemljama EFTA.

Opšte su procene ekonomskih i finansijskih analitičara da će vrednost britanske funte osetno pasti, deo kapitala i kompanija preći s Ostrva u EU ili drugde, a ostaje da se vidi hoće li Škotlanđani takođe raspisati referendum o izlasku iz Velike Britanije i uključivanju u Evropsku uniju i, kako kažu škotske političke vođe, napustiti funtu i uključiti se u evro.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk misli da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio udarac i početak raspada EU i celog Zapada, ali većina u Uniji tako ne misli, iako svi kažu da se, čak i da Britanci ostanu, Unija mora preustrojiti i ponovo utvrditi, učvrstiti svoje ciljeve, ustanove i mehanizme odlučivanja.

Harizmatični francuski ministar ekonomije Emanuel Makron podvlači da će posle britanskog referenduma "naš izazov biti dvojak: izbeći zarazu 'Bregzita' i odmah pokrenuti dinamiku novog pozitivnog projekta Evrope".

Zemljotres koji je izazvao britanski referendum je dobrim delom i posledica naročito još uvek neprevaziđene ekonomsko-finansijske i izbegličke krize, jačanja krajnje desničarskih i opasnih populističkih, pa i neonacističkih snaga.

Moguće je da bogatije i prevashodno "stare" članice EU zaključe da se stabilnost i novi ekonomsko-socijalni zamah može naći samo ako se još više udruže oni koji su u stanju i žele da osnaže dalju evropsku integraciju.

Ali za to će biti potrebno vremena i vrlo opipljivi rezultati da bi se u "svetlu evropsku budućnost" ubedili sve surevnjiviji građani EU, koji su teško razočarani i neoliberalnim modelom preraspodele bogatstva najviše u ruke i kase bogatih i vladavinom tržišta i banaka nauštrb "realne ekonomije" i otvaranja radnih mesta.

Bivši francuski predsednik i viđeni kandidat za predsedničke izbore u Francuskoj 2017. Nikola Sarkozi je posle razgovora s kancelarkom Angelom Merkel i ključnim nemačkim zvaničnicima izjavio da su on i kancelarka Merkel za to da se "izgradi novi sporazum o EU da bi se spasla Evropa".

Izbori će iduće godine biti održani i u Nemačkoj, a Sarkozi kaže da je sad nužna "nova francusko-nemačka inicijativa" i tvrdi da je "Angela Merkel spremna".

Objašnjava da bi novi temeljni akt EU značio da se uspostavi "evro-Šengen", Evropski monetarni fond i politike i ustanove EU koje bi bile snažno usredsređene na prioritetne dosijee i ciljeve.

Protiv izlaska Velike Britanije iz EU je i zvanični Vašington, a u osvrtu američkog lista Volstrit džornal se navodi da je "slobodna i napredna Evropa u interesu Amerike", koja misli da je zato najbolje da Britanija bude deo EU da bi se uspostavila ravnoteža Nemačkoj i Francuskoj".