NATO jača odbranu, četiri bataljona na Baltik i u Poljsku

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ukazao je da su se ministri saglasili o raspoređivanju četiri "robusna" multinacionalna bataljona u Letoniju, Litvaniju, Estoniju i Poljsku, javio je AFP.

Naveo je da će NATO uz to preduzeti i mere za jačanje svoje odbrane u regionu Crnog mora i dodao da se Rumunija ponudila da ugosti jedinicu koja bi tome služila.

"To šalje jasnu poruku. Ako je iko od naših saveznika napadnut, cela Alijansa će odgovoriti kao jedan", rekao je Stoltenberg.

Takođe, razmatraju se dodatni predlozi za pojačanje vazduhoplovne i pomorske odbrane u Crnom moru, u kojem veliku ulogu ima ruska pomorska flota sa bazom u Sevastopolju na Krimu.

Višestruko povećanje broja NATO vojnika na istoku Evrope, postavljanje američkog raketnog štita u Rumuniji i Poljskoj, Moskva smatra provokacijom, u cilju sprečavanja većeg uticaja Rusije u Evropi, na Bliskom istoku, Balkanu. Čelnici Alijanse ponavljaju da ne žele sukob sa Rusijom. 

Stoltenberg je novinarima uoči sastanka rekao da NATO reaguje na ono što smatra potencijalnom pretnjom iz Moskve, ali da "u isto vreme prenosi snažnu poruku da ne želi sukob s Rusijom".

"Mi ne želimo novi 'Hladni rat", dodao je Stoltenberg.

Stoltenberg je rekao da je važno da NATO "zadrži otvorene kanale za politički dijalog, ali i vojne kontakte".

Države članice su se, takođe, dogovorile da sajber operacije postanu deo načina ratovanja Alijanse, zajedno s operacijama u vazduhu, na moru i kopnu, kao i da pojačaju odbranu svojih kompjuterskih mreža.

Na najveće vojne vežbe u istoriji Alijanse, sa više od 30.000 vojnika u Poljskoj, Kremlj odgovara jačanjem ofanzivnog potencijala na zapadnim granicama. Ruski stratezi ocenjuju da baltičke zemlje neće biti bezbednije, ali da će biti taoci odmeravanja snaga između Vašingtona i Moskve.

"Istočnoevropske zemlje, članice NATO i EU i žele da se afirmišu kao takve. Njima čak i odgovara atmosfera pritiska, jer dobijaju na značaju. Mislim da Amerikanci neće koncentrisati veće snage u Evropi. Prošlo je vreme kada su imali divizije u Evropi", objašnjava vojni analitičar Aleksandar Radić.

Među motivima za širenje NATO-a ka istoku, analitičari vide i u jačanju ruskog uticaja na Bliskom istoku, Balkanu. Ni mnogi na Zapadu nisu oduševljeni približavanjem Alijanse ruskim granicama. jer bi moglo da podstakne novu trku u nuklearnom naoružanju. Analitičar Noam Čomski kaže da je širenje Alijanse ka Rusiji - jedan od zločina bivšeg američkog predsednika Bila Klintona i kritikuje evropsku elitu da slepo sluša Vašington.

"Mislim da je mali rizik od nastavka širenja NATO-a ka ruskoj zoni uticaja. Tabu tema za evropske saveznike je širenje NATO obaveza ka Kavkazu i Ukrajini. Nemačka i Italija otvoreno su se protivile širenju članstva ka istoku, jer je Rusija tada poručila da ima pravo na regulisanje odnosa u svom dvorištu", dodaje Radić.

I dok se Moskva, zbog američkog štita na istoku Evrope, oseća kao na nišanu, a NATO postavlja bataljone u baltičkim zemljama, iz Kremlja još nema odgovora na predlog Alijanse da se nastave razgovori sa Rusijom.

Ministri spoljnih poslova NATO-a izrazili su u maju podršku za sazivanje novog sastanka Saveta NATO-Rusija, ali Kremlj za sada nije dao zvaničan odgovor.