Holandija, prva migrantska partija u Evropi

U Holandiji sada postoji partija useljenika i ljudi migracionog porekla: Denk. Taj "pokret", kako sam sebe naziva, je medijima sve zanimljiviji. Partiju Denk, koja se na nemačkom čuje kao naredba ("Misli!") osnovali su krajem 2014. dvojica parlamentaraca tuskog porekla, Tunahan Kuzu i Selčuk Ozturk, koji su posle jedne svađe oko integracione politike vlade napustili svoju socijaldemokratsku frakciju i osnovali vlastitu, religiozno-političku.

Ono što je u početku ličilo na privatan rat dvojice poniznih muslimana sa holandskim socijaldemokratama zbog njihovog kritičnog stava prema Erdoganu, ovih dana se razvija u pomodnu pojavu među mladim neoholanđanima. Najpre je prošlog novembra partiji pristupila bivša mis Holandije za 2014. Tatjana Maul, (porodica poreklom iz Makedonije) kao portparolka stranke. Drugi veliki adut je osvojen pristupanjem poznate televizijske voditeljke Silvane Simons (porodica poreklom iz bivše kolonije Surinama) i najavom kandidature na nacionalnim izborima iduće godine.

Na prvi pogled ciljevi Denka izgledaju kao progresivni i osvežavajući: Ambicija njihovih ideologa je da postanu nova snaga u "socijalno hladnom društvu na desnom putu". Denk se javno inscenira kao antirasistička, inovativna, "kul"-snaga. Taj imidž pre svega ima za cilj da bude protivteža uspehu antiislamske "Partije slobode" Gerta Vildersa, koja bi trenutno po ispitivanjima javnog mnenja raspolagala najvećom frakcijom u nacionalnom parlamentu - kada bi izbori bili sutra. Vilders je po izjvama Denk-političara već više puta javno nazvan "kancerogenom izraslinom", a njegova politika "hitlerovskom".

Tako tvrdo držanje mladih "alohtona" ("alohtoni" ili strani, suprotno od "autohtona", domaćih) prema Vildersu počelo je posle njegovih napada na islam i Kuran. Tvrdo udara na tvrdo. U javnost je nedavno dospeo jedan mejl, u kome član Vildersove partije naziva Ozturka "ispovraćanim komadom halal-mesa". Protiv šefa "Partije slobode" se ovog trenutka vodi sudski postupak zbog podsticanje rasne mržnje, nakon što je, uz ovacije publike na partijskom skupu, obećao "manje Marokanaca" u budućnosti.

Konsolidacija rovovskih podela

Deset godina posle ubistva Tea Van Goga, suprotstavljeni politički frontovi ne slabe, već se konsoliduju. Denk savršeno opslužuje strasti "alohtonih". Ozturk i Kuzu se "brane" protiv navodno rastuće diskriminacije kojoj su izloženi u holandskom društvu, u kome ljudi "gube posao" zbog boje kože, ili zbog islamskog imena "nemaju šanse za karijeru". Partija migranata se obraća toj grupi socijalno ambicioznih, a u svojim zavičajnim miljeima duboko ukorenjenoj drugoj generaciji. Moto Denka je: "Glas zanemarenih".

Šef partije Selčuk Ozturk daje ton, dok pun sentimenta priča o svom ocu koji se 1965. doselio u Holandiju, kako je on uvek prilikom odmora u Turskoj hvalio toleranciju svoje nove domovine, "a sad se vrlo brine za njeno stanje svesti i savesti".

Pri tome Ozturk senior misli na Holandiju, a ne na Tursku - Holandija je ta koja je izgubila sposobnost tolerancije! Jer sa autoritarnijim režimom iz Ankare nemaju mislioci iz Denka ni najmanjih problema. Kada je holandsko-turska novinarka Ebru Umar nedavno uhapšena u Turskoj zbog kritičnih "tvitova" prema Erdoganu, čitav holandski parlament se digao u njenu odbranu - svi osim Denka. Za malu Denk-frakciju to je samo "medijska galama" i ništa više. Protiv hapšenja i kućnog pretresa nemaju primedbe. Slično je i sa drugim osetljivim temama.

Turska masovna ubistva nad Jermenima za vreme Prvog svetskog rata ne smeju da se nazovu genocidom. Kritika Erdogana je tabu. Ako drugi poslanici turskog porekla ne misle kao Denk, onda se javno prozivaju kao otpadnici, a preko društvenih mreža agresivno širi njihova sramota izdajnika. Socijaldemokratski poslanik Ahmed Marcouh se žalio na sistematsko zastrašivanje koje "denkovci" vode protiv njega.

Posebno je pikantna politika prema Izraelu i Jevrejima. Denk vidi položaj "ljudi druge boje kože" danas u Holandiji kao onaj koji su imali Jevreji pod nacistima. Vilders, koji zbog islamističkih pretnji ubistvom živi pod stalnom policijskom zaštitom, za njih je "Hitler našeg vremena". Sasvim slučajno je upravo ministar Lodevik Ašer (holandski Jevrej), zadužen za resor socijalnih pitanja i integracije, njihov omiljeni neprijatelj. Prominentno se Denk na svom sajtu bori protiv navodne "vojne kooperacije Holandije i Izraela".

Holandski "Handelsblad" ovako karakteriše provokativni stil nove partije: "insceniraj se kao žrtva - i iz sve snage udari po drugima." Kad im nešto nije po volji, medijima i socijalnim mrežama poteče užasavanje i zgranjavanje, sa promptnom podrškom iz Denkove organizacije mladih, "Opozicije". Kad se radi o odnosu prema vladi, ne oseća se mnogo od proklamovanog Denkovog cilja "gradnje mostova".

Njihovoj klijenteli to ni najmanje ne smeta. Ne samo da ih holandski mediji benevolentno prate u stopu, sad i prijem novih članova ide kao po loju. Više od 2.000 članova je partija dobila samo u poslednjih šest meseci, dok sociolozi polaze od izbornog potencijala od milion Holanđana. U prvom nacionalnom nastupu na izborima iduće godine nadaju se - uz podršku turskih zajednica i brojnih pripadnika druge generacije useljenika - da će osvojiti najmanje pet poslaničkih mesta u nacionalnom parlamentu.

"Rasistički registar"

Za partijsku bazu se radi o sasvim konkretnim stvarima: legalnim doznakama penzija i dečjeg dodatka za Severnu Afriku ili Anadoliju. Vrlo aktuelna je i izrada "registra rasizma", odnosno objavljivanje imena službenika u holanskim instiucijama i na šalterima, koji se ne ponašaju s dovoljno poštovanja prema migrantima. To su argumenti kojima se Ozturk nada kako bi socijaldemokratama "ukrao" mnogo glasova na idućim izborima.

Za nekad najprominentniju političarku migracionog porekla nema mesta u Denku. Ajan Hirsi Ali je kao poslanica vladajuće liberalne partije desnog centra VVD bila svetski poznata kritičarka političkog islama. Posle ubistva Tea van Goga država je ugroženoj aktivistkinji uskratila zaštitu - sada se iselila iz "useljeničke zemlje" Holandije, u kojoj islamski zadojena druga generacija aktivno osvaja nacionalnu politiku. "Dank Denk, zahvaljujući Denku," zaključuje Velt. 

Prevod: Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča