Obama u Hirošimi: Pre 71 godinu smrt je došla s neba i svet se promenio

Barak Obama, prvi američki predsednik u poseti Hirošimi, položio je venac u memorijalnom kompleksu posvećenom žrtvama prvog nuklearnog napada u svetu i tom prilikom pozvao na smanjenje nuklearnih zaliha i čišćenje sveta od nuklearnog oružja.

"Pre 71 godinu, smrt je došla s neba i svet se promenio", rekao je američki predsednik nakon što je položio venac i odao poštu žrtvama napada koji su izvele SAD na taj grad na zapadu Japana 1945. godine, prenosi AFP.

Obama je istakao da sećanje na 6. avgust 1945. nikada ne sme da izbledi i da je bombardovanje pokazalo kako "čovečanstvo poseduje sredstva da uništi samo sebe".

"Ove duše nam govore, traže od nas da se zagledamo u sebe same", rekao je predsednik SAD, dodavši da tehnološki napredak bez moralne revolucije može da nas osudi na propast.

Obama je pozvao i na smanjenje globalnih zaliha nuklearnog oružja, ukazavši da svet ima zajedničku odgovornost da se zapita kako sprečiti ponavljanje takvih stradanja, navodi AP.

Američki predsednik se u memorijalnom kompleksu upisao u knjigu posetilaca, gde je ostavio poruku: "Spoznali smo ratne strahote. Hajde da sada, zajedno, nađemo hrabrosti da širimo mir i stremimo ka svetu bez nuklearnog oružja".

Japanski premijer Šinzo Abe rekao je u memorijalnom kompleksu da Obamina poseta Hirošimi otvara novo poglavlje pomirenja za SAD i Japan, istakavši da iskreno poštuje Obaminu hrabru odluku da poseti Hirošimu.

Abe je poručio da tragedija kakva je zadesila Hirošimu nikada više ne sme da se ponovi.

Napomenuo je i da su on i Obama rešeni da ostvare svet bez nuklearnog oružja, ma koliko to teško bilo, prenosi AP.

Tokio i Vašington se nadaju da će simboličan Obamin gest polaganja venca na mestu gde je pala prva atomska bomba u svetu, staviti akcenat na njihovo savezništvo i udahnuti život naporima u cilju ukidanja nuklearnog oružja, zaključuje Rojters. 

U Hirošimi je 6. avgusta 1945, na kraju Drugog svetskog rata, bačena prva atomska bomba, pri čemu je poginulo ukupno oko 140.000 ljudi.

U samoj eksploziji je stradalo više desetina hiljada ljudi, dok su ostali preminuli od povreda zadobijenih tom prilikom ili od bolesti izazvanih radijacijom tokom narednih nedelja, meseci i godina.

Obama je prvi predsednik SAD koji je posetio taj grad, uništen u američkom nuklearnom napadu 1945. godine. 

Obama je još ranije rekao da se tokom svoje istorijske posete Hirošimi neće izviniti za atomsku bombu, koju je na taj japanski grad njegova zemlja bacila na kraju Drugog svetskog rata.

Na pitanje da li planira da se izvini tokom posete Hirošimi, Obama je rekao: "Ne, zato što mislim da je važno shvatiti da lideri usred ratova donose različite odluke".

"Zadatak je istoričara da postavljaju pitanja i istražuju ih, ali ja, kao neko ko obavlja ovu funkciju poslednjih sedam i po godina, znam da svaki državnik donosi veoma teške odluke, posebno za vreme rata", naveo je Obama.

Samo nekoliko sati uoči istorijske posete Hirošimi, Obama je rekao da to pokazuje kako bivši protivnici, Japan i SAD, ne samo da mogu da postanu partneri, već i najbolji prijatelji i najprisniji saveznici.

Posle samita G7, a pre posete Hirošimi Obama je posetio američku bazu na zapadu Japana.

Obama je ponovio da neće uputiti izvinjenje za američki nuklearni napad na Hirošimu, ali da će odati počast svima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.

"Hirošima nas podseća da rat, bez obzira na uzrok ili zemlje koje su umešane, rezultira ogromnim patnjama i gubicima, posebno među nevinim civilima", napisao je Obama u člansku za list Asahi.

Istovremeno, japanski premijer Šinzo Abe je ocenio da će poseta Obame Hirošimi dati veliki podsticaj naporima da se svet oslobodi od nuklearnog oružja, preneo je AP.

Ono što se dogodili u Hirošimi ne sme da se ponovi, naglasio je Abe.

Barak Obama je prvi predsednik SAD koji će posetiti Hirošimu, gde je 6. avgusta 1945. bačena prva atomska bomba, pri čemu je poginulo ukupno oko 140.000 ljudi.

U samoj eksploziji je stradalo više desetina hiljada ljudi, dok su ostali preminuli od povreda zadobijenih tom prilikom ili od bolesti izazvanih radijacijom tokom narednih nedelja, meseci i godina.

Tri dana kasnije, SAD su bacile bombu i na japanski grad Nagasaki, gde je poginulo 74.000 ljudi.

Manje od nedelju dana kasnije, 15. avgusta, japanski car Hirohito je potpisao kapitulaciju Japana, čime je okončan Drugi svetski rat.

Većina Amerikanaca smatra da je bombardovanje Hirošime i potom Nagasakija bilo opravdano da bise se okončao rat i spasili životi američkih državljana, dok većina Japanaca misli suprotno, napominje Rojters.

Memorijalni centar žtvama atomske bombe u Hirošimi nedavno je posetio američki državni sekretar Džon Keri koji je tom prilikom izjavio da je "duboko potresen".

"Želim da izrazim koliko sam duboko počastvovan i potresen na ličnom nivou" rekao je Keri 11. aprila - prvi američki državni sekretar koji je posetio memorijal u Hirošimi.

Број коментара 12

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи