Šengenski feler u bečko-rimskim odnosima

Otvorene granice postale su simbol čvrste integracije u Evropskoj uniji. Migracioni spor oko italijansko-austrijskog graničnog prelaza pokazuje da ovo dostignuće ne može biti uzeto zdravo za gotovo.

Iako automobili, kamioni i vozovi i dalje slobodno prelaze planinski prelaz Brenen, pojava "žute linije", nedavno obojene kako bi označila gde austrijska teritorija počinje, a gde se italijanska završava, nagoveštava da su dani slobodnog prelaza odbrojani.

"Žuta linija" počinje od granične stene (koja je određena posle Prvog svetskog rata), na kružnom toku i na mestu stare carinarnice, i proteže se do stene sa druge strane, pored koloseka kojima se prolazi preko najprometnijeg planinskog prevoja duž Alpa.

Iako se prelaz nalazi u sklopu šengenske zone, Austrija je najavila da bi na Breneru mogla da podigne ogradu kako bi kontrolisala mogući rastući talas migranata.

Žute oznake, čini se, zahtevaju takav korak - ali portparol austrijske policije u Insbruku kaže da se po tom pitanju još ništa ne preduzima.

Ipak, započeli su radovi na krovu koji će pokriti put kako bi policija bila zaštićena od lošeg vremena usled provere vozila.

Austrija nije potpuno objasnila kada će početi striktne kontrole na ovom prelazu, ističući da će to zavisiti od toga da li je Rim sposoban da zaustavi kretanje migranata koji sa juga Italije idu ka severu.

Nakon ostavke austrijskog kancelara Vernera Fajmana, privremeni kancelar Rajnhold Miterlener poručio je da se politika azila neće menjati. Ipak, ovakva najava Beča već je nanela štetu istorijski osetljivim odnosima sa Rimom.

Upozorenje austrijskih vlasti italijanski premijer Meteo Renci ocenio je kao potez izazvan unutarpolitičkom situacijom. Ističe da prolaz neće biti zatvoren jer je to protiv evropskih pravila, "protiv istorije i protiv budućnosti".

Ljudi koji žive u toj oblasti na granične kontrole ne gledaju samo kroz migrantsku krizu, već u njoj vide problem u istorijskom i političkom smislu.

"Brener otelotvoruje Evropu", ističe Franc Kompatšer, gradonačelnig Brenera - malog grada koji broji 2.000 meštana sa italijanske strane granice.

Grad pripada italijanskom nemačkom govornom području regiona Južni Tirol, koji je od austrijskog Tirola odvojen nakon Prvog svetskog rata. Decenijama su se putnici susretali sa strogim kontrolama.

"Mnogi su granicu doživeli kao nešto bolno", kaže Kompatšer.

Kada su Austrija i Italija ukinule graničnu kontrolu 1998. godine, i postale deo šengenskog sistema, slavilo se sa obe strane granice.

Meštani ovog grada nisu jedini koji su bili na dobitku, već su i turisti iz Austrije i Nemačke mogli lakše da odu na odmor, vikend ili šoping u Italiju. Ubuduće bi, u strahu od gužve zbog austrijske granične policije, mogli odustati od toga, dodaje gradonačelnik Brenera.

Nasilne levičarske demonstracije protiv austrijskih planova već su prouzrokovale probleme lokalnim autlet centrima na samom prelazu koji privlače 1,7 miliona ljudi svake godine. Proteklih vikenda znatno je smanjen broj kupaca.

Lusa Kriteli koja rukovodi politikom azila u Južnom Tirolu kritikuje planiranu ogradu.

"Mnogo izbeglica pokušava da prođe granicu vozom. Ograda uopšte neće pomoći, već će samo postati magnet za proteste", kaže Kriteli.

Iako italijanska vlada, uz pomoć Evropske komisije, pokušava da odgovori Austriju od toga, Brisel zapravo ne može da zaustavi granične kontrole, kaže Valter Obvekser, pravni savetnik u austrijskoj vladi.

"Brisel može da iznese svoje mišljenje, protivljenje, ali granična kontrola može da se nastavi", kaže Obvekser za južnotirolske novine Dolomiten.

Za svaki slučaj, Južni Tirol već razmatra šta činiti u slučaju da Austrija počne da vraća mase migranata i izbeglica sa Brenera.

"Oni koji dođu mogu biti smešteni u pograničnoj oblasti u Trentino regionu, južno od Južnog Tirola. Taj region se do sada još nije susreo sa izbegličkom krizom", kaže Kriteli.

Južni Tirol i njegovih 590.000 građana do sada su se susreli sa samo 900 tražilaca azila.

"To je samo deo tereta koji nose Tirola ili Bavarska", priznaje Kriteli, pozivajući se na austrijske pokrajine i južne nemačke države udaljene oko sat vremena vožnje od ovog graničnog prelaza.

Tirolska policija je privela oko 5.700 migranata sa austrijske strane koji su ove godine došli preko Italije. Pored toga, tirolske vlasti su od januara 2016. morale da se nose sa 7.000 migranata koji su pokušali da uđu u Nemačku ali ih je nemačka policija vratila sa granice.

"Italija i Austrija moraju da razgovaraju, pre nego što se ukopaju u zemlju", upozorio je južnotirolski guverner Arno Kompatšer.