Tačan broj žrtava černobiljske katastrofe još nije utvrđen

Čak i danas, 30 godina kasnije, radijacija na 100 metara od mesta nesreće je 50.000 puta veća od normale. Iako opasna, merenja se obavljaju svakog dana.

"Pomerio sam se desno, indeks zračenja ovde je 960 milirendgena. Malo dalje hiljadu, odnosno čak 2.000 milirendgena", kaže Aleksandar Volkov.

Na ovom mestu je eksplodirao jedan od četiri reaktora Memorijalne elektrane "Vladimir Iljič Lenjin", koja je tada postala poznata kao nuklearna elektrana Černobilj, simbol najveće industrijske katastrofe savremenog doba. Posledice na lokalno stanovništvo bile su dramatične.

"Nismo očekivali da će ta havarija potpuno promeniti naše živote – a od tada, oni su podeljeni na period pre rata i posle rata, kako mi zovemo to što se desilo. Bio je to tihi nuklearni rat za sve nas u Pripjatu i za one koji su radili u nuklearki", kaže bivša radnica nuklearke Ljudmila Kamkina.

Posle eksplozije sa ozračene teritorije evakuisano je 340.000 ljudi. Narednih dana radioaktivni oblak prekrio je veliki deo Evrope, a radioaktivna prašina je stigla i do istočnog dela Amerike. Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi. Tačan broj žrtava još nije utvrđen.

"Vlasti su nam rekle da će oni ozračeni u prvih pet dana živeti najviše tri godine. Nismo ih shvatili ozbiljno. Onda je prošlo pet godina, pa još 15, i evo čak i 30 godina kasnije, neki od nas su još tu", kažu radnici prvih ekipa za sanaciju.

"Strašno je što je država obećavala mnogo, a skoro da nisu ničim pomogli ženama i deci mojih drugova koji su izginuli zatrpavajući reaktor", kažu.

Ukrajinska vlada ocenjuje da je od havarije reaktora u Černobilju bila gora samo nemačka agresija u Drugom svetskom ratu.

"Černobilj je pre svega postao katalizator raspada SSSR-a i doprineo pojavljivanju opozicionih snaga u Ukrajini, usmerenih protiv ruske imperije. Medicina i statistika nam ne mogu dati tačan broj žrtava, ali direktni i indirektni gubici ljudskih života, broj onih koji su umrli ili postali invalidi meri se stotinama hiljada", rekao je predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Vladimir Putin ocenjuje da je Černobilj ozbiljna lekcija za čitavo čovečanstvo i da bi tragedija bila još veća da nije bilo neizmerne hrabrosti i samopožrtvovanja vatrogasaca, vojnika i dobrovoljaca. Saučešće porodicama stradalih upućuje cela Rusija.

"Tokom rata ljudi brane svoju zemlju i ne misle na sopstvene živote. Na isti način, heroji Černobilja nisu mislili na svoje zdravlje ili živote. Krenuli su u smrt da brane svoju zemlju i svoj narod", ističe patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril.

Radovi na sanaciji traju i danas, sarkofag od betona i olova iznad reaktora neprekidno se nadograđuje. Obližnje radničko naselje Pripjat postalo je "grad duhova", bez stanovnika, zamrznuto u trenutku katastrofe. Iako je stepen radijacije i dalje 35 puta veći od normale, odobrava se turistički obilazak – ali, isključivo uz dozvolu ukrajinskih vlasti.