Prvi dan primene sporazuma EU–Turska o izbeglicama

Tri broda, s ukupno 202 migranta vraćena iz Grčke, stigla su u tursku luku Dikili, u skladu sa sporazumom Turske sa Evropskom unijom o rešavanju migrantske krize.

Prva grupa izbeglica vraćena je sa grčkih ostrva Lezbos i Hios. Turska obalska straža dopratila je najpre prvi brod, a potom i preostala dva.

Zvaničnik turske vlade, koji nije želeo da se predstavi, rekao je da se među vraćenim izbeglicama nalazi "veoma malo Sirijaca".

Po dolasku u tursku luku, izbeglice su smeštene u autobuse, ali nije odmah objavljeno gde će oni biti odvedeni.

Jutrošnja grupa migranata u kojoj su većinom državljani Pakistana i Bangladeša je prva vraćena u Tursku od 20. marta kada je stupio na snagu sporazum EU i Turske.

Prvi dan primene sporazuma EU–Turska, ali ne i poslednje jutro u kom je stotine izbeglica rizikovalo život u Egejskom moru.

Autobus ih dalje prevozi u kampove iz kojih ne mogu da izađu, gde nema dovoljno hrane, kreveta. Tek tu saznaju da je ilegalni prelazak u Evropu povratna karta.

U Grčkoj je još 46.000 izbeglica, a na granici sa Makedonijom i dalje 12.000.

"Oni koji imaju plaćaju krijumčarima da ih vode u Makedoniju. I ja bih platila da mogu. Svi trguju nama", kaže izbeglica iz Sirije.

Zahtev za azil nije kazna već osnovno ljudsko pravo. Na to danima upozorava UNHCR.

"U obe zemlje moramo hitno da vidimo garancije koje bi popunile nedostatke sporazuma, pre svega garancije da će svako od tih ljudi ponaosob proći kroz sistem azila, pre nego što bude vraćen", ističe predstavnik UNHCR-a na Lezbosu Boris Češirkov.

Ubrzana azilna procedura trebalo bi da traje dve nedelje, plus sedmica za žalbu. Na tome će raditi stotine činovnika. Dok niču dva centra za registraciju i kamp, i u Turskoj kritike na račun sporazuma.

"Koga će Grčka vraćati? To se ne zna. Ovakav sporazum samo će naškoditi ovim jadnim ljudima, koji su već preživeli dovoljno trauma", tvrdi predsednik Centra za azil i migracije Metin Korabatir.

U Srbiji se od zatvaranja balkanske rute zateklo 1.300 izbeglica a 250 je tražilo azil.

"Imamo jedan deo ljudi koji će kroz readmisiju biti vraćeni u zemlju iz koje su došli. Neki će biti vraćeni možda i kroz ovaj sporazum Evropske unije i Turske, neki će možda biti vraćeni u kampove u Grčkoj, ali o svakom pojedinačnom slučaju će se izjašnjavati", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

U Tursku je za više od tri godine stiglo gotovo tri miliona izbeglica. U kampovima je zbrinuta tek petina. Za njih uglavnom nema posla ni obrazovanja.

"Poslednji izveštaji pokazuju da postoji odbijanje, vraćanje na teritoriju Sirije. Postoje i zamerke na Grčku. Uslovi smeštaja na grčkim ostrvima nisu zadovoljavajući, ne postoje garancije da će svi ti zahtevi biti individualno procesuirani, što bi značilo da ćemo izbeći mogućnost kolektivnog proterivanja", kaže Vladimir Petronijević iz "Grupe 484".

Sporazum je politički aranžman na reč, ocenjuju analitičari. Šest milijardi evra, vizna liberalizacija i otvaranje pregovora sa nesuđenom članicom, za zauzdavanje izbegličkog talasa.

"Ako je cilj puta bio da se smanji broj ljudi bez obzira na standarde, onda se to na kratak rok može i ostvariti, ali će uspeh zavisiti i od druge strane. Koliko će EU biti spremna da ispunjava zahteve Turske", objašnjava Petronijević.

A koliko će primena teško ići najbolje govori to da je zbog zatvaranja granica za izbeglice, oko hiljadu i po ljudi protestovalo na italijansko-austrijskoj granici. Pokušali su da probiju policijski kordon, ali su ih austrijske snage bezbednosti u tome sprečile.