NATO šalje još "patriota" u Tursku

Stoltenberg je istakao da su krajem prošle godine usaglašene mere bezbednosti za Tursku, koje podrazumevaju izviđačke avione "avaks", vazdušne patrole i pojačano pomorsko prisustvo u Sredozemnom i Crnom moru.

Do povećanog raspoređivanja vazdušnih i pomorskih snaga NATO-a u Turskoj dolazi u trenutku kada su naglo pogoršani odnosi između Moskve i Ankare, nakon što je Turska oborila ruski "su-24" pošto je, kako tvrdi, ušao u turski vazdušni prostor, navodi AP.

Baterije raketa "patriot" raspoređene su u Turskoj 2012. godine, posle nekoliko incidenata u kojima je turska teritorija granatirana sa tla susedne Sirije.

Stoltenberg je na sastanku u Briselu najavio i pojačavanje prisustva NATO-a u istočnoj Evropi kako bi se odvratila Rusija, prenosi AP.

Takvo pojačanje, koje bi moglo da obuhvati povećanje zaliha vojne opreme i novu infrastrukturu, poslaće "jasan signal" da je NATO spreman i sposoban da odbrani svaku od svojih država članica.

Očekuje se da će na dvodnevnom sastanku ministri razgovarati o tome šta njihove zemlje mogu da učine nakon što je administracija predsednika SAD Baraka Obame objavila da namerava da učetvorostruči rashode kada je reč o merama čiji je cilj veća sigurnost država članica NATO-a koje su zabrinute zbog Rusije.

Ministri odbrana zemalja NATO pakta razmatraće i kako pomorski, vazdušni i drugi kapaciteti saveza mogu da se iskoriste da pomognu saveznicima u savladavanju migrantsko-izbegličke krize i razbijanju krijumčarskih mreža, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Uoči ministarskog zasedanja, Stoltenberg je naglasio da je "rano da se nešto jasnije kaže jer će o tome raspravljati ministri odbrane 28 članica NATO-a".

"Ali, svi smo svesni zabrinutosti, vidimo ljudsku tragediju i sve izazove vezane za migrantsku i izbegličku krizu koja traje već godinama na Bliskom istoku, a koja je sad postala veliki izazov za Evropu", rekao je Stoltenberg.

Jedna od tema sastanka biće i razbijanje krijumčarskih veza, prevashodno na tursko-grčkoj granici, što su zatražile Turska i Nemačka.

"Budući da su Turska i još neki atlantski partneri zatražili da se vidi šta NATO može učiniti da im se pomogne da izađu na kraj s tom krizom, mi ćemo to veoma ozbiljno razmotriti i sagledati kako izaći u susret", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je naveo da je o tome već razgovarao s turskim i nemačkim ministrom odbrane, koji su ga obavestili o razmeni mišljenja nemačke kancelarke Angele Merkel i turskog premijera Ahmeda Davutoglua o angažovanju NATO snaga u nadzoru imigracije u istočnom Sredozemlju.

Kancelarka Merkel je rekla da će se na sastanku ministara odbrane razmotriti situacija u Siriji, kao i to "u kojoj meri NATO može pomoći Fronteksu i turskoj obalskoj straži" u obuzdavanju priliva migranata u Evropu.

Francuski list Figaro javlja da je tursko-nemački zahtev izazvao nedoumice među "diplomatama i vojnicima NATO partnera oko toga šta delotvorno može da se učini".

Prvi glas sumnje došao je od španskog ministra odbrane Pedra Morenesa koji je istakao da Evropska unija ima sva sredstva i oruđa za zaštitu svojih granica i savladavanje izbegličke krize.

Morenes je dodao da će pažljivo razmotriti tursko-nemački predlog, čije pojedinosti nisu još poznate, ali je naglasio da Evropa ima sredstva kojima krizu nekontrolisanog priliva migranata može mnogo "zbijenije i delotvornije rešavati nego do sada".