Vek od pogroma nad Jermenima

Jermenski predsednik Serž Sargsjan obratio se okupljenima izrazivši nadu "da će nedavni koraci da se masakr prepozna kao genocid, biti od pomoći da se razbije tama od 100 godina poricanja", prenosi Tanjug. 

Sargsjan je pozdravio i Jermene u Turskoj koji se pripremaju da na trgu Taksim u Istanbulu odaju počast mrtvima, nazivajući ih "jakim ljudima koji rade važnu stvar za svoju domovinu".

Sargsjan je rekao da će ljudi u Jermeniji uvek biti uz one koji su patili zbog zločina protiv čovečnosti, dodajući da će beskompromisna borba protiv genocida biti sastavni deo jermenske spoljne politike.

Prema njegovim rečima, 100-godišnjica genocida je postala nova prekretnica u međunarodnoj borbi protiv takvih zločina, koji je tek nedavno u mnogim zemljama prepoznat kao genocid.

"Danas postoji mnogo slučajeva poricanja ljudskih vrednosti i izobličenja istorije, koje podstiču ponavljanje sličnih zločina. Svi smo bili svedoci situacije na Bliskom istiku", dodao je Sargsjan.

Komemoracija u Jerevanu kojom se obeležava 100-godišnjica pogroma nad Jermenima, za vreme Otomnaskog carstva, počela je maršom hiljada ljudi prema spomen obležju na kraju grada.

Svečanosti je prisustvovalo 60 delegacija raznih zemalja, među njima i predsednici Srbije, Rusije, Francuske i Kipra. 

Svaki od lidera je došao do memorijalnog kompleksa "Cicernakaberd" noseći po jednu žutu ružu kao simbol sećanja, prenose agencije.

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je stav Moskve o genocidu nad Jermenima nepromenjen, da je u pitanju nešto što ne može da se opravda.

"Rusija ostaje dosledna, uvek smo verovali da ne može da se opravda tako masovno ubijanje ljudi", dodao je Putin.

Putin je upozorio na povratak nacizma u nizu zemalja i pozvao na razmišljanje u vezi sa posledicama.

"Nažalost sada u mnogim regionima sveta, neofašizam podiže glavu i radikalni nacionalisti teže za moći, vidimo da je antisemitizam sve jači, kao i manifestacije rusofobije", ističe Putin.

U međuvremenu su turske vlasti odbacile i osudile izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da su masovna ubistva Jermena u vreme Otomanske imperije genocid.

Francuski predsednik Fransoa Oland istakao je da se poklonio u znak sećanja na žrtve koje nikad neće biti zaboravljene.

"Klanjam se u znak sećanja na žrtve i došao sam da kažem jermenskim prijateljima da nikad nećemo zaboraviti tragediju, koju je njihov narod doživeo", naveo je Oland.

Predsednik Srbije poručio je da Srbija u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim pojmom 'genocid', nije mogla da ne bude prisutna u Jerevanu i da, ako iko može da razume i oseti nesreću koja je zadesila Jermene, onda je to srpski narod.

Memorijali kompleks, izgrađen 1967. godine, sastoji se od hale sećanja, obeliska ponovnog rođenja i muzeja-instituta jermenskog genocida.

Jermenska crkva je u četvrtak kanonizovala milion i po ubijenih u masakrima i deportacijama, za vreme Prvog svetskog rata.

Turska se snažno protivi korišćenju termina genocid da se opiše to ubijanje, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije. Pri tom Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih.

Pomen će biti održan i u Turskoj, a premijer Ahemt Davutoglu je izjavio da će zemlja "deliti bol" Jermena i ponovio da to nije bio genocid.

Ranije ovog meseca, Turska je opozvala svog izaslanika u Vatikanu, pošto je papa Franja takođe upotrebio reč genocid, na misi u bazilici Sveog Petra.

Nemački predsednik Joakim Gauk je takođe opisao ubistva kao genocid, uoči rasprave u nemačkom parlamentu o tom pitanju.

Francuska snažno podržava da se taj pogrom tretira kao genocid, a njen predsednik je predložio zakonsko kažnjavanje za njegovo poricanje.

Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao "strašan pokolj", ali je izbegao termin genocid, zbog razbuktavanja strasti, povodom 100-godišnjice.

Istoričari u 20 zemlja, uklučujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament, smatraju da je reč o genocidu.

Istovremeno Turska je ugostila svetske lidere, na obeležavanju 100-godišnjice bitke na Galipolju, šaljući time poruku pomirenja i patriotskog ponosa, zbog jedne od najdramtičnijih otomaskih pobeda u Prvom svestkom ratu, prenosi AFP.

Te godišnjce otvorile su u međuvremenu u međunarodnoj zajednici ponovo debatu o pitanju - da li je Turska počinila genocid nad Jermenima ili ne.

I dok Ankara tvrdi da nije reč o genocidu, ali ne poriče zločin velikih razmera, suprotan stav imaju Evropska unija, Francuska, Nemačka, papa Franja.

Američki predsednik Barak Obam pozvao je Ankaru na potpuno, iskreno i pravedno"priznavanje masakra nad Jermenima, ne upotrebljavajući reč genocid.

Poginulo je na desetine hiljada ljudi na obe strane tokom devetomesečne bitke, između Nemačke, koju su podržavale otomanske snage i saveznika, uključujući Australiju, Britaniju i Novi Zeland, koje su pokušavale da osvoje Carigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.

Tela poginulih danas leže zajedno na odvojenim grobljima poluostrava Galipolje na zapadu Turske, što se posmatra kao snažan simbol pomirenja između bivših neprijatelja.

Turski predsednik Redžep Erdogan će povodom komemoracije ugostiti lidere zemalja saveznica, uključujući britanskog premijera Tonija Abota, novozelandskog Džona Keja, britanskog princa Čarlsa i njegovog sina Harija. Svečanosti će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.