Krimska strategija Vladimira Putina

Da li je Vladimir Putin u Ukrajini odigrao najbolju partiju šaha do sada ili ruski rulet? Nakon početnog poraza u Kijevu, odneo je, po mnogima, geopolitičku pobedu na Krimu. Stanovnici ove istorijski važne oblasti će za dva dana na referendumu reći da li žele da budu deo Rusije. A Putinovu strategiju neki upoređuju sa istorijskim ruskim bitkama.

"To je vezano i za Kutuzova, i za rat sa Napoleonom, ali i za Drugi svetski rat. Dakle, ovo je treći put u istoriji da se nešto tako dešava, da se pušta neprijatelj u dubinu teritorije, pa da se onda organizuje kontraudar", kaže Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative.

Vreme u međunarodnim odnosima pojedini stručnjaci dele na ono pre i posle 2008. godine. Rat u Južnoj Osetiji i nereagovanje Zapada tada mnogi vide kao prvu međunarodnu pobedu Rusije još od kraja Hladnog rata.

Međutim, bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić smatra da se Abhazija i Južna Osetija ovaj put neće ponoviti. "Mislim da će Krim ići u vidu neke autonomije uz neke garancije, možda Ruske Federacije, ali da neće biti pripajanja Krima Ruskoj Federaciji, niti mislim da će postati nezavisna država kao što su postale, deklarisale se, Osetija i Abhazija", navodi Vujačić.

Nekadašnji ambasador u Vašingtonu veruje da će Putin sada stati i da će nastojati da sa Zapadom pronađe neko rešenje, jer mu kriza ne odgovara.

"Oni imaju interes na Krimu, ali im nije u interesu da se sukobljavaju sa svetom i da sebi stvaraju sankcije, ruska ekonomija je povezana sa Evropom više nego što je ikada bila. Onog dana kada se to desilo kamatne stope su porasle na sedam odsto, investitori su počeli da razmišljaju da li tu da investiraju, tako da mislim da to nije u ruskom interesu, da se ova kriza nastavi."

Pomalo paradoksalno, ali rusko javno mnjenje ne bi se zadovoljilo samo Krimom, jer, kako ističe Dušan Proroković, "pojedini ruski teoretičari u ovom trenutku govore da Rusija ne može da se odrekne ni pedlja Ukrajine".

A najveća pretnja bi bila Ukrajina kao nova članica NATO-a. Sociolog i doktorand na Harvardu Danilo Mandić podseća da postoji 12 država koje su nekada bile bliske Moskvi, a koje su sada NATO članice.

"Taj savez je neprihvatljiv za Rusiju da se kao takav nalazi na granici, i Putinove crvene linije u tom kontekstu jesu Gruzija i Ukrajina", ističe Mandić.

Dušan Proroković citira reči izraelskog bezbednosnog eksperta Jakova Kadima da će "ceo ruski protivraketni sistem postati gomila neupotrebljivog gvožđa ukoliko Ukrajina uđe u NATO".

"I upravo ovim postupcima - prisajedinjavanjem Krima Rusiji i faktičkim ulaskom u rusku geopolitičku orbitu Donjecka, Harkova i Odese, Rusija sprečava jedan takav scenario", smatra Proroković.

Istočno od Dnjepra

Tek, mnogi zapadni mediji o Krimu već govore u prošlom vremenu. Cilj Zapada je, kako navode, da se spreče slični presedani istočno od Dnjepra. Međutim, nije malo onih koji smatraju da na istoku Rusima neće ići tako glatko.

Ipak, Danilo Mandić navodi da je istočni deo Ukrajine komplikovan i razlikuje se od Krima. "Tu se niko ne bi dobro proveo da se neka aneksija desi", kaže Mandić.

Pojedini regioni bili bi i krupan ekonomski zalogaj. Osim što je rodno mesto Viktora Janukoviča i glavno uporište Partije regona, Donjeck je bogat rudama i iz njega dolazi najbogatiji Ukrajinac - oligarh Rinat Ahmetov.

Međutim, možda paradoksalno, ali ovaj region je, uz Lugansk, u najvećim ekonomskim problemima, jer mnogo više dobija iz kijevskog budžeta nego što mu daje. Ova dva regiona, koja se zbirno zovu Donbas, u velikom su finansijskom minisu.

"Deset meseci pre novembarske krize sprovedeno je neutralno ukrajinsko sociološko istraživanje o tome koliko se Ukrajinci po raznim regionima protive pripajanju Rusiji. Većina, uključujući i Krim, bila je protiv pripajanja Rusiji. Stvari se menjaju, referendum na Krimu sada ne može da ne uspe", kaže Danilo Mandić.

"Ali kad uđete u te regione tipa Donbas, koji su ekonomske crne rupe i veliki teret za kijevski budžet, a i bili bi veliki teret i za Moskvu, ta politička komponeneta ne bi bila tako jednostavna", dodaje Mandić.

Komplikovano je i pitanje ukrajinskog identiteta u tim regionima. Od Ukrajinaca koji govore ruski, Rusa koji govore ukrajinski, do Ukrajinaca koji se mole u ruskim pravoslavnim crkvama. Zato Vladimiru Putinu ponajmanje odgovara građanski rat.

"Ukoliko dođe do građanskog rata, to ukrajinsko stanovništvo koje je zbunjeno i sa svim tim složenim identiteskim pitanjima dugoročno će to odgurnuti od sebe", ističe Dušan Proroković.

Odnose na liniji Vašington–Mosva zategla je bivša državna sekretarka Hilari Klinton koja je rekla da je pravo Putina da zaštiti Ruse isto kao što je bilo pravo Hitlera da zaštiti sudetske Nemce 1938. godine. Klintonova je ovu izjavu kasnije demantovala, ali su odnosi zahladneli.

Ekonomija jača od emocija

Pojedini nemački mediji već najavljuju da će pregovore sa Putinom preuzeti Angela Merkel. Iako i Merkelova proteklih dana vodi verbalni rat sa Putinom, na pregovore će ih naterati ekonomija. Sem toga, Merkelova je jedini zapadni političar koji je sa Putinom na "ti".

Danilo Mandić kaže da Angela Merkel ima taj specifičan odnos sa Putinom, koji govori nemački, koji njoj veruje jer zna na čemu je s njom, veruje joj više nego Obami, koga smatra čovekom koji ne drži reč.

Ivan Vujačić podseća da Nemačka ima velike investicije u Rusiji, veliku trgovinu sa Rusijom, Severni tok je rusko-nemačka priča, mnogo više Nemačka ima veze sa Rusijom nego SAD.

U krimskoj krizi do izražaja su došle i evropske razlike i to na pitanju ekonomskih sankcija, gde je Britanija mnogo glasnija od Nemačke. Doduše javno, dok potajno Britanci ne priželjkuju ekonomski sukob sa Moskvom. Naprotiv.

Ali čak i ako se Evropa u sankcijama ujedini, glavno pitanje je ko je jači - evropske sankcije ili ruski gas? Šef poljske diplomatije ovih dana je izjavio da Evropska unija koristi 30 odsto ruskog gasa i da lako može da se okrene, recimo, Norveškoj.

"Mislim da to nije lako, poljski ministar spoljnih poslova je jedan veoma obrazovan čovek, ali nije ekonomista i mislim da je olako dao tu izjavu", kaže Ivan Vujačić, koji dodaje da je potrebno mnogo vremena da se neko prešaltuje na neku drugu priču pogotovo kad je energija u pitanju.

Zbog krimske krize ponovo se govori o međunarodnom pravu i pravu naroda na samoopredeljenje. Krimski zvaničnici kažu da su Amerikanci još 2008. pustili duha iz boce.

A Putin, koji se često predstavlja kao zaštitnik teritorijalnog integriteta, poručio je da i Krim ima pravo na samoopredeljenje ako su ga imali kosovski Albanci.

Da li je onda krimska kriza još jednom ogolila namere velikih sila koje međunarodno pravo koriste samo onda kad im to odgovara?

Ogoljena politika

Ivan Vujačić kaže da se, s jedne strane, međunarodnog prava niko ne drži do kraja. "S druge strane, samoopredeljenje postoji, Sudan je nastao tako skoro nedavno, tako da i jedno i drugo se koristi kao opravdanje za neke geopolitičke promene", kaže Vujačić.

Dušan Proroković smatra da je ovo potpuni ulazak u sferu realpolitike, a "Rusija je u tu sferu ušla 2008. priznavanjem Osetije i Abhazije".

"Obično se kaže da međunarodno pravo služi slabim državama, koje nemaju drugačiji način da se zaštite, a da su vojna sila i ostali tvrdi instrumenti moći sredstvo velikih sila koje žele da budu jaki geopolitički igrači. I tom smislu ovo jeste povratak Rusije na veliku scenu posle 1992. godine i raspada Sovjetskog Saveza", navodi Proroković.

A kad je reč o ukrajinskoj areni, ona će postojati onoliko koliko to odluče Vašington, Moskva i Brisel. Ivan Vujačić smatra da će se ova kriza sada "skinuti sa glavne ringle na šporetu i onda će tinjati i krčkati se".

"Na kraju će doći do nekog diplomatskog rešenja", ocenjuje Vujačić i dodaje da nikome nije u interesu da se kriza nastavi.

Pre više od pola veka na Jalti su Zapad i Istok delili interesne sfere u Evropi. Iako neki tvrde da krimska kriza danas ne može da se poredi sa onom berlinskom krajem 80-ih godina, ovo je najglasnija rasprava Istoka i Zapada od kraja Hladnog rata. Da li ćemo posle 16. marta na Krimu imati novu šahovsku tablu sveta?