Krim, svi putevi vode u Moskvu

23.53 - Ukrajina neće vojno pokušavati da zaustavi otcepljenje Krima, rekao v.d. predsednika Oleksandr Turčinov agenciji Frans pres.

23.31 - Veliki požar na aerodromu Belbek. Gorele instalacije. Ukrajinci za požar krive ruske specijalce. Vatra je ugašena, javlja agencija Unian. 

22.40 - NATO: Vojnici bez oznaka koji deluju na Krimu su ruska vojska. Krimski premijer: U lokalnim jedinicama za samoodbranu nema ruskih vojnika, prenosi Itartas.

22.10 - SAD krše sopstvene zakone time što finansijski potpomažu državnim udarom postavljenu vladu u Kijevu, saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Raša tudej. 

19.45 - Angela Merkel ocenila da je akcija Rusije na Krimu "aneksiona". Rusko ministarstvo spoljnih poslova smatra da je deklaracija o nezavisnosti zakonita, javlja AFP.

16.20 - Osim letova za Moskvu, otkazani svi drugi letovi sa aerodroma na Krimu. 

14.00 - Proruske snage preuzele kontrolu nad najvećim aerodromom u Simferopolju i zabranile sve letove osim onih za Moskvu ili iz Moskve, javlja AFP.

13.00 - Vrhovna rada izglasala suspendovanje referenduma o pripajanju Krima Rusiji, prenosi Ukrinform. 

11.55 - Parlament Krima izglasao Deklaraciju o nezavisnosti tog poluostrva koja je značajna za predstojeći referendum, javlja Interfaks.

11.30 - Britanija će u Poljsku i Rumuniju, prema granici s Ukrajinom, poslati bespilotnu letelicu RAF-a, da bi nadzirala situaciju u toj zemlji, saopštilo ministarstvo odbrane te zemlje, prenosi Glas Rusije.

11.10 - Donji dom ruskog parlamenta razmatraće 21. marta Predlog zakona o pripajanju stranih teritorija koje izraze takvu želju, kao i ubrzanje procedure izdavanja pasoša građanima takvih područja.

Opozvani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič danas se obratio javnosti, po drugi put u poslednjih desetak dana iz Rusije, poručivši da ostaje jedini legitimni predsednik i vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine.

"Ostajem ne samo jedini legitimni predsednik Ukrajine, već i vrhovni komandant oružanih snaga", rekao je Janukovič na konferenciji za novinare koju je održao u ruskom gradu Rostovu na Donu, u izložbenom centru "Vertol ekspo".

Dodao je da je siguran da se vojnici neće "povinovati naređenjima kriminalaca".

Ocenio je da su predsednički izbori u Ukrajini koji su zakazani za 25. maj - "apsolutno nelegitimni i nezakoniti".

"Čim okolnosti dozvole, a siguran sam da će to biti uskoro, naravno da ću se vratiti u Kijev", poručio je opozvani predsednik.

Prema njegovim rečima, gradovima u Ukrajini patroliraju maskirani naoružani ljudi, a bezakonje je u porastu.

Janukovič je rekao da se Krim otcepljuje od Ukrajine, a za razvoj događaja na tom poluostrvu, koje u nedelju organizuje referendum o otcepljenju i pripajanju Rusiji, okrivio je protivnike koji su ga oterali s vlasti.

Janukovič je istakao da je vlast u Kijevu preuzela "banda ultranacionalista i neofašista", navodi AFP.

Pre ili kasnije, upozorio je, nove prozapadne vlasti u Ukrajini biće pozvane na odgovornost za svoje akcije i patnju kroz koju narod prolazi.

"Mi ćemo prevazići ove nedaće, narod koji ste razočarali u tome će uspeti i zemlja će se podići i ujediniti", poručio je Janukovič.

Takođe je ocenio da je američka finansijska pomoć Ukrajini nezakonita pošto, kako je naveo, američki zakon ne dopušta pružanje pomoći nelegitimnim vladama.

"Zakon SAD ne dopušta vladi da pomaže banditima", zaključio je Janukovič.

Poslanici krimske skupštine usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti Krima koja je potrebna za sudske postupke kao deo ulaska ukrajinskog poluostrva u sastav Rusije i od velikog značaja za predstojeći referendum, javila je agencija Interfaks.

"Ovaj dokument je potreban za sudske postupke, kao deo pristupa Krima Rusiji, ali i za referendum o Krimu", rekao je portparol zakonodavnog tela Krima, preneo je radio Glas Rusije.

Deklaracija o nezavisnosti autonomne oblasti Krima i grada Sevastopolja" usvojena je sa 78 glasova poslanika, a bio je prisutan 81 poslanik, saopštio je krimski parlament koji vlasti u Kijevu smatraju nelegalnim.

Gotovo istovremeno, ukrajinski parlament izglasao je suspendovanje referenduma o budućnosti Krima, kojeg je Vrhovni savet Krima zakazao za 16. mart.

Ukrajinski parlament je pozvao Vrhovni savet Krimske Autonomne Oblasti da do 12. marta ponovo razmotri svoju odluku o raspisivanju referenduma i da je "uskladi" sa ukrajinskim i krimskim ustavom, prenosi agencija Ukrinform.

U slučaju da Krimski vrhovni savet ne postupi po ovom nalogu, ukrajinska Vrhovna rada je u svojoj rezoluciji zapretila kako će pokrenuti postupak za prevremeni prestanak njegovih ovlašćenja.

Ruska duma će 21. marta razmatrati predlog o pripajanju stranih teritorija koje izraze takvu želju, kao što je slučaj sa Krimom, ali i ubrzanje procedure izdavanja pasoša građanima tih područja.

U međuvremenu, predsednik prelazne ukrajinske vlade Arsenij Jacenjuk optužio je Rusiju da svojim sve većim vojnim prisustvom u ukrajinskom autonomnom regionu Krimu pokušava da podrije svetski bezbednosni sistem.

Jacenjuk, koji će u četvrtak otputovati u SAD gde će razgovarati sa američkim predsednikom Barakom Obamom, istakao je da situacija na Krimu ne predstavlja sukob dveju strana.

"Ovde je reč o aktivnostima Ruske Federacije koje imaju za cilj da podriju sistem globalne bezbednosti", preneo je Rojters.

"Ukrajina je i dalje otvorena za transparentne pregovore sa Rusijom radi izgradnje novog odnosa u kojem će Moskva priznati nezavisnost Ukrajine i njen teritorijalni integritet", rekao je Jacenjuk u ukrajinskom parlamentu.

Brisel priprema sankcije Rusiji

S druge strane, Evropska unija se priprema da uvede zabranu na putovanja, zamrzavanje imovine i druge restrikcije Rusiji zbog njenog neuspeha da se postigne deeskalacija krize na Krimu, javio je Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.

Vest o uvođenju sankcija indirektno je potvrdio i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, koji je rekao da bi EU više volela da izbegne konfrontacije sa Rusijom, ali da će morati da pripremi adekvatan odgovor ukoliko Moskva ne popusti.

"Ukoliko vikend prođe bez neke vidljive promene u ponašanju Rusije, sledeći ponedeljak ćemo u Evropskom savetu morati da razmotrimo sledeći niz mera", rekao je Štajnmajer tokom posete estonskoj prestonici Talinu, prenosi Rojters.

Britanska agencija, pozivajući se na svoje izvore, javlja da su pripreme za uvođenje sankcija već počele, a da bi zvanična odluka trebalo da bude doneta na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU 17. marta.

"Nema znakova deeskalacije od ruske strane, i zato EU možda neće imati izbora nego da momentalno uvede zabranu na putovanja, zamrzne imovinu i odloži samit EU-Rusija", rekao je jedan neimenovani izvor iz EU.

Na samitu prošle sedmice, lideri EU su se saglasili za trofazni proces povećanog pritiska na Rusiju zbog njenog upada u Ukrajinu, s time što će prvo biti prekinuti razgovori o viznom režimu i novom sporazumu o partnerstvu, podsetio je Rojters.

Na pitanje kada bi EU najverovatnije uvela dalje sankcije Rusiji, portparolka visoke predstavnice Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančič rekla je da u ovom trenutku nije određen nijedan datum.

"Ne mogu da vam potvrdim nijedan precizan vremenski okvir za to u ovom momentu, ali mogu da vam potvrdim da su pripremni poslovi započeti", rekla je ona novinarima.

Ukoliko mere ne budu bile spremne za sastanak ministara spoljnih poslova 17. marta, o tome bi mogli da razgovaraju lideri EU na samitu 20. i 21. marta, preneo je Rojters.