Austrijski istoričari o Poćorekovom pismu

Bečki mediji prenose izjave austrijskih istoričara, koji negiraju tvrdnje iz Beograda da su postojali planovi za početak Prvog svetskog rata 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji.

"Pismo nije ništa značajno", reagovao je jedan od poznatijih austrijskih eksperata na temu Prvog svetskog rata Manfrid Rauhenštajner, povodom pisma koje je u Andrićgradu pre nekoliko dana predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

To pismo je bečki vojni guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru finansija Austrougarske monarhije Leonu Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je sada predstavljen u Odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajućih krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.

Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu Večernja pošta u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.

Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata", rekao je Perišić.

Naveo je da razloge za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.

Bečki dnevnik Kronen cajtung ukazuje na to da je Perišić predstavio novinarima samo prevod pisma.

Prema bečkom listu, prevod je suprotnost onoga što Srbija namerava da njime dokaže.

U pismu bečki vojni guverner govori o "neizbežnom ratu za par godina" i da "Srbija nikada ne može biti napravljena pouzdanim prijateljem", zato što će "se zemlja u svakom budućem ratu otvoreno i odlučno boriti na strani preostalih neprijatelja", navodi list.

Istovremeno, ukazuje Kronen cajtung, Poćorek u pismu predlaže da "se Srbija mora učiniti bezopasnom time što bi monarhija sa ovom zemljom sklopila najmanje jedan trgovinski, carinski i vojni sporazum".