Kako je Rusija kupila Ukrajinu?

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je da će njegova zemlja sačekati bolje uslove pre nego što bude potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom.

"Čim budemo dostigli nivo koji je udoban za nas, kada to bude u skladu sa našim interesima, kada se dogovorimo o normalnim uslovima, onda ćemo da razmotrimo potpisivanje", rekao je Janukovič u televizijskom obraćanju.

Ocenio je da su uslovi koje je ponudila EU "ponižavajući" i da ozbiljna država kao Ukrajina ne može da ih prihvati.

Janukovič je, kako je preneo Rojters, rekao da je EU ponudila pomoć vrednu 610 miliona evra i da je to uslovila time da Ukrajina pristane na novi program sa MMF koji je postavio, prema njegovim rečima, neprihvatljive uslove.

Takođe je naveo da će Evropskoj uniji objasniti postupak Kijeva.

"Moji planovi se nisu promenili. Više puta sam rekao da planiram da idem u Viljnus", rekao je ukrajinski predsednik.

Nemački Špigl je ponudio neka objašnjenja koja bi Janukovič mogao da iznese liderima EU u Viljnusu. Izgleda je da ruski predsednik Vladimir Putin obećao Ukrajini nekoliko milijardi evra u formi subvencija, otpisa duga i bescarinskog uvoza. 

S druge strane, EU je Ukrajini ponudila zajam od 620 miliona evra, što je u poslednjem momentu poraslo na oko milijardu evra zajedno sa sredstvima od MMF-a. Janukovič je odlučio da je Putinova ponuda primamljivija, piše Špigl pozivajući se na predsedavajućeg Komiteta za spoljne poslove u Evropskom parlamentu Elmara Bruka.

Bruk ističe da je Janukovič "vagao" između dve ponude i da je do samog kraja držao obe opcije otvorene. Kao još jedan od razloga pominje se i uslov Evropske unije da se bivša premijerka Julija Timošenko, koja je u zatvoru, pusti na slobodu.  

Brisel prvi put mora da se suoči sa činjenicom da je odbijen zato što je cena bila pogrešna, kaže Bruk.

U međuvremenu su predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Saveta EU Herman van Rompej izdali zajedničko saopštenje u kom su "odlučno osudili rusku poziciju" kada je u pitanju sporazum Kijeva i Brisela.

Evropska unija poručila je Ukrajini da još nije kasno za potpisivanje sporazuma o pridruživanju i da to još može da učini tokom predstojećeg samita koji počinje u petak u Viljnusu.

Uoči samita reagovao je i predsednik Rusije Vladimir Putin koji je rekao da Ukrajina treba sama da odluči da li joj je potrebnija dublja trgovinska povezanost sa Rusijom ili Evropska unija.

Putin je poručio i Evropskoj uniji da bi trebalo da se uzdrži od "grubih saopštenja".

"Ukoliko odluči da potpiše ugovor sa Briselom, Kijev će u roku od dva meseca ostati bez ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom", istakao je predsednik Rusije koji je boravio u poseti Trstu.

Ranije je premijer Ukrajine Nikolaj Azarov u Kijevu rekao da njegova vlada namerava da u decembru počne pregovore o trgovini sa Rusijom.

"Naš osnovni cilj je da obnovimo normalne trgovinske odnose sa Rusijom", rekao je Azarov.

Manje od sat vremena posle te izjave, u Moskvi se oglasila ruska Agencija za zaštitu potrošača saopštenjem u kome se navodi da će uskoro biti ukinuta zabrana uvoza ukrajinske konditorske industrije.

Dok se nadmudrivanja oko Ukrajine nastavljaju, u Kijevu i Lavovu već peti dan traju protesti protiv odluke vlade da otkaže potpisivanje ugovora sa Evoropskom unijom.

Dodatni pritisak na vladu izvršila je i bivša premijerka Julija Timošenko, koja je juče saopštila da je u zatvoru stupila u štrajk glađu koji će trajati sve dok predsednik države ne potpiše ugovor sa EU.

Sve deluje kao još jedna ruska diplomatska pobeda, o čemu piše i Špigl. Partnerstvo između EU i istočnih zemalja doživelo je krizu i pre najnovijih događaja u vezi sa Ukrajinom. Belorusija je pre tri godina jasno stavila do znanja da ne želi u EU. U septembru ove godine Jermenija je odustala od Sporazuma o pridruživanju.  

Ipak, kada je reč o Ukrajini, Špigl ističe da je Janukovičev glavni cilj da bude ponovo izabran za predsednika na izborima 2015. godine i da mu je za to potreban ekonomski uspon zemlje. 

Kreditni rejting Ukrajine je veoma nizak, a osim toga Ukrajina je zavisna od ruskog gasa, što je sve uticalo na odluku prvog čoveka Ukrajine da prihvati Putinovu ponudu.