Vatikan negira umešanost pape u Prljavi rat

Vatikan je negirao da papa Franja nije stao u odbranu ljudskih prava za vreme vojnog režima u svojoj rodnoj Argentini od 1976. do 1983. godine, perioda poznatog pod nazivom Prljavi rat.

"Nikada nije postojala pouzdana, konkretna optužba protiv njega", rekao je portparol Vatikana Federiko Lombardi, dodajući da papa nikada nije bio optužen i da ovakve optužbe iznose "anticrkveni levičarski elementi koji po navici napadaju Crkvu", javio je Bi-Bi-Si.

Horhe Bergoljo, novi papa Franja, predvodio je argentinske jezuite za vreme vojne hunte.

On je u to vreme, kao i drugi latinoamerički sveštenici, morao da se izbori, s jedne strane, s represivnim desničarskim režimom, a, s druge, sa pokretom u okviru crkve koji je naginjao ka političkom aktivizmu levice.

Jedna od optužbi protiv njega tiče se slučaja dvojice jezuita iz 1976. godine, koje je otela vojna vlast u Argentini i mučila pet meseci.

Bergolja, koji je u to vreme bio pokrajinski crkveni starešina, pojedinci su optuživali da nije zaštitio jezuite od hapšenja, a on je u vezi sa tim slučajem saslušan u svojstvu svedoka 2010. godine.

Autorizovani biograf novog pape Serđo Rubin tvrdi da je vođa jezuita "preduzeo vanredne, tajne mere" da bi spasao uhapšene.

Druga optužba odnosi se na to da sadašnji papa nije pomogao da se pronađe beba jedne žene koja je kidnapovana kada je bila u petom mesecu trudnoće i ubijena 1977. godine.

Bergoljo je 2010. godine posvedočio da je za krađe beba saznao tek dosta vremena nakon pada vojnog režima, što mnogi osporavaju.

Prema zvaničnim podacima, u Prljavom ratu ubijeno je 13.000 ljudi, a mnoge žrtve bile su trudnice koje su se porađale u tajnim porodilištima.

Nije poznat tačan broj beba koje su ukradene od levičarskih aktivista koji su mučeni u zatvorima u to vreme, ali grupe za ljudska prava tvrde da ih je bilo blizu 500 i da su ta deca posle odgajana u porodicama bliskim tadašnjem režimu.