Irak, propast jedne invazije

Na direktne troškove rata u Iraku potrošeno je više od dva biliona dolara, a do sada je skoro 200.000 ljudi poginulo. Rat u Iraku je pojačao radikalne islamske militante u regionu, potpuno degradirao prava žena i oslabio zakonski sistem, navodi se u izveštaju Vatson instituta za međunarodne studije.

Sjedinjene Američke Države potrošile su 1.700 milijardi dolara na direktne troškove rata u Iraku, kao i još dodatnih 490 milijardi dolara na odštete ratnim veteranima. Amerika je ratovala na kredit, pa bi ukupni troškovi u naredne četiri decenije mogli da porastu na preko šest biliona dolara.

Statistika je posebno poražavajuća kada se pogledaju ljudske žrtve. U ratu u Iraku direktno je poginulo najmanje 134.000 iračkih civila, dok je indirektno taj broj četiri puta veći, pokazuje studija koju je uradio Vatson institut za međunarodne studije sa Univerziteta Braun.

Kada se u obzir uzmu i bezbednosne snage, novinari i humanitarci, ukupan broj poginulih je čitavih 180.000 ljudi.

Izveštaj, na kojem je radilo 30 akademika i stručnjaka, izdat je uoči desetogodišnjice invazije SAD na Irak 9. marta 2003. godine.

U izveštaju se zaključuje da SAD skoro ništa nisu dobile ratom, dok je irački narod potpuno traumatizovan zbog invazije i njenih posledica. Rat je pojačao radikalne islamsle militante u regionu, potpuno degradirao prava žena i oslabio zakonski sistem u toj zemlji.

U međuvremenu, u rekonstrukciju Iraka je uloženo 212 milijardi dolara, ali taj novac je najvećim delom otišao na bezbednosne strukture, a veliki deo je nestao u malverzacijama i pljački.

Uticaj na buduće operacije

Nepopularna invazija na Irak od pre 10 godina utiče na današnju uzdržanost SAD što bi moglo da ih odvrati od vojne intevencije u Siriji i Iranu, ocenjuje agencija Frans pres.

Operacija u Iraku omogućila je SAD da svrgnu Sadama Huseina, ali je odnela 4.500 života vojnika. Invazija je pokazala i ograničenja američke vojne moći i kapaciteta da nametne demokratski režim na Bliskom istoku, kažu analitičari.

"Čak i ne razmatrajući da li je istinska demokratija održiva i trajna (na Bliskom istoku), SAD nisu izvukle nijednu stratešku korist o rata u Iraku", ocenio je Ramzi Mardini iz bejrutskog Instituta za strateške studije o Iraku.

U vreme "arapskog proleća", političari u Vašingtonu su nastojali da po svaku cenu ne ponove katastrofalne greške iz američko-britanske intervencije u martu 2003. u Iraku.

"Iskustvo iz Iraka naučilo je SAD da obrate pažnju i na najmanji pogrešan korak", kaže Stiven Hajdeman, savetnik za Bliski istok u vašingtonskom Institutu za mir.

Bivši zamenik američkog sekretara za odbranu Pol Volfovic kaže da je "potpuno logično da Obamina administracija ne želi ništa da uradi što može da dovede do ponavljanja iračke invazije".

"I niko se za to ne zalaže", napisao je nedavno u članku za Volstrit džurnal Volfovic, inače, pristalica rata protiv Sadama Huseina.

Deceniju kasnije, SAD su ponovo suočene s jednim diktatorom, sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom koji je optužen za posedovanje hemijskog oružja, koji ubija sopstveni narod i ima podršku, kako navode u Vašingtonu, terorista poput Hezbolaha.

Zbog Iraka Vašington uzdržan po pitanju Sirije

Međutim, posle dve godina sukoba u kojem je poginulo više od 70.000 ljudi, čak i najveći američki pobornici rata uzdržavaju se od poziva na direktno naoružavanje sirijskih pobunjenika, čak i na uspostavljanje zone zabrane leta.

Američki predsednik Barak Obama odbija da naoružava opoziciju u Damasku iako Amerikanci podržavaju direktnu pomoć u hrani i lekovima pobunjenicima na terenu.

Američka vlada bila je u leto 2012. podeljena po tom pitanju, a tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton i šef obaveštajne službe CIA Dejvid Petreus uzaludno su tražili da Bela kuća naoruža pobunjenike.

Čak i kad je reč o Iranu, Obamina administracija čini sve kako bi izbegla vojnu akciju i ima strategiju "dva koloseka", odnosno, kombinuje ekonomske sankcije i diplomatske pregovore s Teheranom.

Spoljna politika predsednika Obame ostaje obeležena povlačenjem iz Iraka 2011. godine i iz Avganistana koje je predviđeno do kraja 2014. godine.

Kad je reč o Maliju, Vašington je odbio da kroči u pustinju i zadovoljava se pružanjem logističke podrške francuskoj vojsci. SAD su takođe bile zadovoljne što nisu bile u prvoj liniji u Libiji 2011. godine iako su praktično dale najveći doprinos operaciji NATO za svrgavanje Muamera Gadafija.

"Moramo biti veoma pažljivi da ne srljamo u situacije koje ne razumemo i čije su posledice nepredvidive", kaže Kristofer Hil, američki ambasador u Iraku između 2009. i 2010. godine.

broj komentara 9 pošalji komentar
(ponedeljak, 18. mar 2013, 20:29) - KETI [neregistrovani]

komentar

Mislim da je jako zalosno sto se ti sukobi ne prekinu vise i zato sto se sve vrti oko nafte i toliko je ljudi izgubilo živote da to vise ne vodi nikuda i ne može se ni opravdati masovno ubijanje sa obe str.bilo bi zaista bolje da su te pare otisle u humane svrhe,pomoc siromasnima,skolovanje itd.ovo je vise nego porazavajuca cinjenica da se sve to nastavlja i neprestaje

(petak, 15. mar 2013, 13:07) - Miladin [neregistrovani]

Sadam ...

... jeste bio diktator,ali za vreme njegove vladavine iracki dinar je bio konvertibilna valuta ! Sada bi iracani od pustinjskog peska pravili Sadama kao i libijci Pukovnikla Gadafija . Slava tim besmrtnim junacima !

(petak, 15. mar 2013, 12:04) - anonymous [neregistrovani]

Американци

рачунају само колико су они потрошили на рат и колико је њихових војника изгинуло.
А не говоре о томе колико је Ирак изгубио у том рату.

(petak, 15. mar 2013, 07:37) - anonymous [neregistrovani]

Zalosno

Mislim da je sve ovo jako zalosno.
Ubijanje,razaranje.
Bolje bi bilo da su sa tim parama nahranili siromasne,ulozili u otkrivanje lekova protiv raznih do sada neizlecivih bolesti.
Mozda bi im neko rekao i hvala!

(četvrtak, 14. mar 2013, 22:19) - anonymous [neregistrovani]

E sada svi Vi...

koji podrzavate Ameriku i njenu klapu pogledajte dobro sta se uradilo invazijom na Irak?! I nije ti nista, kada se dobro razmisli gde god su dosli Amerikanci i NATO ostavili su lom i nered i onda napustili pod izgovom da je njihova misija zavrsena i to uspesno!?

(četvrtak, 14. mar 2013, 22:15) - tv [neregistrovani]

amerika

Amerika ne računa civilne žrtve, ne račune žrtve vojske Iraka, ne računa opustošenu i razorenu državu Irak, možda računa svoje žrtve (američke vojnike)ali samo kao finansijski državni trošak. Ono što sigurno računa je ogromna finansijska dobit od eksploatacije Nafte države Irak koju rade američke kompanije.Na kraju i povod za napad na Irak (oružje za masovno uništenje) je fingiran samo da bi se izazvao rat i tako (nelegalno) došlo do naftnog bogatstva naroda Iraka.

(četvrtak, 14. mar 2013, 20:32) - Воронцов [neregistrovani]

Читав свет је постао још

гори и нестабилнији и безбедносно и економски после инвазије САД и нјених савезника на Ирак.Ирак је поднео само жртве и разарања која и даље спорадично трају, земља је нестабилна, хаотична без наде у скори опоравак и јединство нације.

(četvrtak, 14. mar 2013, 20:28) - anonymous [neregistrovani]

uzdrzan ili ne

Siriji ne gine ista sudbina kao u Iraku .

(četvrtak, 14. mar 2013, 20:28) - anonymous [neregistrovani]

Sloboda

...i sve to u ime demokratije.....Zivela demokratija...