Grenland, borba za ledeno bogatstvo

Na Grenlandu se održavaju parlamentarni izbori koji će odrediti budućnost ovog arktičkog ostrva čija ogromna prirodna bogatstva, zahvaljujući klimatskim promenama mogu da donesu građanima veliko blagostanje, ali i državnu nezavisnost.

Nekada izolovan, ledom okovan i prekriven Grenland počeo je da privlači globalnu pažnju kada se našao na prvoj liniji uticaja klimatskih promena i kada je topljenje leda otkrilo donedavno neslućene zalihe prirodnih resursa, navodi Rojters.

Oko 57.000 građana bira parlament ali i način na koji će se ubuduće postupati sa velikim rudnim bogatstvima Grenlanda, počev od retkih metala, preko zlata, gvožđa do uranijuma i nafte čija eksploatacija nudi velike mogućnosti.

Kampanju je obeležilo pitanje da li će Grenland, najveće ostrvo na svetu i autonomna danska teritorija, otvoriti vrata za strane investitore i tako ubrzati eksploataciju ili će se tome pristupiti opreznije kako bi se sačuvala priroda, dok su političari svesni da je reč i o budućoj geopolitičkoj ulozi Grenlanda.

Sve glavne partije u parlamentu koji broji 31 mesto zalažu se za eksploataciju nekih od netaknutih prirodnih resursa jer veruju da to može da smanji zavisnost Grenlanda od bivše kolonijalne sile Danske i utaba put mu ka potpunoj nezavisnosti.

Kandidatkinja opozicione socijaldemokratske partije Siumut Aleka Hamond zagovara oprezniji pristup kako bi se Grenland "zaštitio od invazije investitora koji žele najveći deo kolača".

Sigurno bi Grenlandu na putu ka nezavisnosti od Danske dobro došli prihodi od rudnih bogatstava, ali ta zavisnost ne treba da se zameni "zavisnošću od međunarodnih ekonomskih interesa", smatra opozicija.

Vlada aktuelnog premijera Kupika Kleista se pak zalaže za brži razvoj. U decembru je parlament usvojio sporni zakon koji omogućuje investitorima iz Kine i SAD da sa jeftinom stranom radnom snagom otvore rudnike, a koji Kleist sad ponovo želi da ukine.

Tokom njegovog mandata, Grenland je dodelio oko 150 licenci za istraživanje svog mineralnog bogatstva, ali na ostrvu i dalje funkcioniše samo jedan rudnik.

Sirovine potrebne Evropi

Grenland poseduje velika nalazišta šest od 14 sirovina potrebnih evropskoj industriji, tako da je i EU veoma zainteresovana za budućnost ovog arktičkog ostrva.

Najveće ostrvo na svetu, koje nije deo Evropske unije, dobijaće od Brisela oko 25 miliona evra na godinu dana za pomoć u zajedničkim istraživanjima i razvoj rudarskog sektora.

Kleist je nedavno upozorio Evropsku komisiju da pređe sa reči na dela jer bi Grenland mogao odbaciti preliminarni dogovor kojim se Evropskoj uniji garantuje pristup velikim mineralnim resursima.

Autonomija Grenlanda proširena je pre četiri godine kada je lokalna vlada dobila kontrolu nad prirodnim resursima ostrva. Kao deo tog sporazuma, Danska će postepeno smanjivati godišnja davanja za Grenland čim on bude počeo da prihoduje od eksploatacije resursa.

Ishod izbora je neizvestan jer su prema poslednjim anketama vladajuća i opoziciona stranka izjednačene.