Rusi diktiraju tempo, zapad nervozan

Pro-ruske vlasti u Južnoj Osetiji saopštile su da su u akcijama gruzijske vojske, koje su počele 8. avgusta, ubijena 1.492 stanovnika glavnog grada te pokrajine, Ćinvalija i okolnih sela, te da su snage vlade u Tbilisiju uhapsile 170 civila.

Ukupan broj izbeglica iz Južne Osetije iznosi 37.832 stanovnika, saopštile su ruske vlasti, ali se oko 17.000 od potpisivanja primirja vratilo kućama.

Ruski generalštab je saopštio konačne gubitke ruske strane i naveo da su u zoni konflikta oružane snage Rusije izgubile 64 vojnika, da su 323 ranjena, te da nema nestalih. Broj ubijenih je smanjen za 10 u odnosu na ranije procene.

Rusija je saopštila i da su četiri ruska aviona, tri jurišna "suhoja" Su-25 i izviđački "tupoljev" Tu-22 bila oborena sistemom protivvazdušne odbrane "Buk-M1", koje je Gruziji isporučila Ukrajina.

Abhazija traži priznavanje nezavisnosti

Predsednik Abhazije Sergej Bagapš pozvao je rukovodstvo Rusije da prizna tu otcepljenu gruzijsku autonomnu republiku kao suverenu i nezavisnu državu i uspostavi sa njom diplomatske odnose.

U obraćanju ruskom predsedniku i parlamentu, koje je podržala i skupština nepriznate republike, navedeno je da u slučaju uspostavljanja diplomatskih odnosa može da bude zaključen sporazum o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći i u njega uključena odredba o stacioniranju u Abahziji Oružanih snaga Rusije radi podrške miru i sa ciljem nedopuštanja "upada drugih snaga".

Skupština nepriznate republike je usvojila obraćanje svim parlamentima i narodima sveta da priznaju nezavisnost Abhazije. Pretpostavlja se da će ruski parlamentarci razmatrati zahtev Abhazije na vanrednoj sednici sledeće sedmice.

Povlačenje komplikovano, Gruzijci se pregrupišu

Za sada, međutim, gruzijsku teritoriju nisu napustili ruski tenkovi i oklopni transporteri, što je u Vašingtonu, Briselu, ali i Tbilisiju ocenjeno kao nepoštovanje sporazuma o prekidu vatre, koji je prošle sedmice izdejstvovao francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Nikakvih znakova povlačenja, međutim, nije bilo oko sela Igoeti, oko kojeg se nalaze najistureniji položaji ruskih snaga, svega 45 kilometara udaljeni od gruzijske prestonice Tbilisija. Ruski vojnici, raspoređeni u tom selu, iskopali su rovove oko puta, te se čini da za sada nemaju nameru da napuštaju položaje.

Ruski zvaničnici, uključujući i ambasadora te države pri Ujedinjenim nacijama Vitalija Čurkina, objasnili su da povlačenje ruskih snaga nije moguće pre nego što se gruzijski vojnici vrate u kasarne iz kojih su krenuli u napad na Južnu Osetiju.

Takav potez pratiće raspoređivanje ruskih mirovnih snaga u desetak kilometara široku "tampon zonu" oko Južne Osetije i Abhazije, nakon čega će biti stvoreni preduslovi za povlačenje glavnine ruskih snaga iz Gruzije.

U toj zoni ruske snage zadržaće se onoliko dugo koliko Moskva bude smatrala da je potrebno, rekao je zamenik načelnika Generalštaba ruskih oružanih snaga, general Aleksandar Nogovicin.

Gruzija pregrupiše snage i obnavlja borbenu gotovost, izjavio Nogovicin, dodajući da su ruski vojnici prošle noći oborili još jednu, treću po redu, gruzijsku bespilotnu letelicu. "Sudeći po svemu, gruzijsko rukovodstvo još nije odustalo od agresivnih zamisli", rekao je Nogovicin .

Ruski general je naveo da će uz administrativnu granicu Južne Osetije i Gruzije biti formirana zona bezbednosti sa dve linije od po ukupno 18 punktova, između kojih će biti tampon-zona. Na prvoj liniji na osam punktova biće razmeštena 272 ruska mirovnjaka, a na ostalih 10 uz administrativnu granicu 180 mirovnjaka, rekao je Nogovicin, dodajući da gruzijski grad Gori neće ulaziti u zonu bezbednosti. Ruska vojska će, takođe, insistirati da se u oblastima konflikta u Abhaizji i Južnoj Osetiji stvori zona zabrane leta za gruzijsku avijaciju, u kojem niko osim mirovnjaka ne sme da leti, naveo je Nogovicin.

Objašnjenje nije, međutim, zadovoljilo zapadne diplomate, te je francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner optužio predsednika Rusije Dmirtija Medvedeva da je već tri puta najavljivao povlačenje snaga, ali da se ni jednom takve najave nisu materijalizovale. "Ovakvo nepoštovanje međunarodnog prava je neprihvatljivo", rekao je Kušner.

Istovremeno, ruska tajna služba uhapsila je jednog visokorangiranog oficira pod sumnjom da je špijunirao u korist Gruzijaca. Aktivnosti Mihaila Kačidzea, tvrde ruski obaveštajci, uključivali su prikupljanje podataka o borbenoj gotovosti jedinica raspoređenih u i oko Južne Osetije.

Prethodno Rusi su uhapsili ukupno 11 navpdnih gruzijskih špijuna, uključujući i grupu osumnjičenu za planiranje terorističkih napada u Rusiji.

Ukrajina se predomislila

Ukrajina je, posle silne buke oko sprečavanja povratka ruske crnomorske flotre u matičnu luku Odesa, odlučila da ne diže tenzije u odnosima sa Moskvom, saopštivši da neće ometati povratak ruskih ratnih brodova u Odesu.

"Zašto bi ih zaustavljali. Imamo dobre odnose. Nema nikakvih problema. Sve teče normalno i prema dekretu predsednika", rekao je ukrajinski ministar odbrane Juri Jehanurov, naglašavajući da Moskva ima obavezu da povratak ili isplovljavanje plovila prijavi 72 časa unapred.

Takva procedura je, kako su u međuvremenu objasnili ruski zvaničnici, uobičajena već godinama, odnosno od 1997. godine, ali da ruska ratna mornarica nema obavezu da Ukrajincima objašnjava zašto brodovi isplovljavaju ili gde plove.

Savet bezbednosti daleko od nove rezolucije

Novi francuski predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi na Kavkazu, koji su diplomati unapred proglasili za „mrtvorođenče", naišao je na prilično mlak prijem Rusije, nezadovoljne što se u njemu, namesto celokupnog sporazuma o prekidu vatre, našao pasos kojim se potrđuje teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije.

Tri pasosa dug nacrt rezolucije sadrži samo zahtev stranama da se pridržavaju prekida vatre, momentalno povlačenje ruskih snaga na linije koje su držali pre izbijanja neprijateljstava, povratak gruzijskih snaga u redovne baze, kao i potvrdu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije.

„Postojeći predlog rezolucije mi ne možemo podržati", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, odbijajući da direktno odgovori na pitanje da li takav stav znači i da će Rusija iskoristiti pravo veta ukoliko francuski predlog bude stavljen na glasanje pred petnaestočlano telo svetske organizacije.

Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije zdušno su podržale gruzijski zathev za povlačenjem ruskih snaga, navodeći da je akcija ruskih snaga uveliko premašila početne sukobe oko Južne Osetije.

Verbalni dueli iza zatvorenih vrata sale u kojoj se održavaju sednice Saveta beznednosti išli su tako daleko da su britanski i američki ambasadori Džon Sojers  i Alehandro Volf ruske snage u Gruziji nazvali „okupacionim".

Povezana vest:
Gruzija: Povlačenje, optužbe i razmena zarobljenika