Godinu dana od masakra u Norveškoj

U bombaškom napadu na zgradu vlade Norveške i masovnoj likvidaciji u kampu Radničke partije na ostrvu Utoja, nedaleko od Osla, pre tačno godinu dana, Anders Bering Brejvik ubio je 77 ljudi, uglavnom tinejdžera. Ni posle godinu dana, Norvežani ne zaboravljaju tragediju.

Minutom ćutanja, misama, polaganjem venaca i cveća, Norveška se setila žrtava i dana koji je na kratko zaustavio život u zemlji. Premijer Jens Stoltenberg izjavio je da desničarski ekstremista Anders Brejvik nije uspeo u pokušaju da promeni norveško društvo.

"Brejvikova bomba i meci imali su jedan cilj, da promene Norvešku. Norveški narod je na to odgovorio tako što je još više prihvatio naše vrednosti. Ubica nije uspeo, građani su pobedili", rekao je Stoltenberg na ceremoniji povodom obeležavanja prve godišnjice masakra koji je Brejvik počinio.

Oni koji su preživeli masakr na Utoji živo se sećaju svakog trenutka. Jorn Overbi, koji je proglašen herojem jer je među prvima došao da pomogne, ne zaboravlja užas koji je zatekao. "Sećam se izbezumljenih roditelja koji su izgubili decu, mladih kako plutaju u vodi ili leže na obali. Često zaplačem", kaže Overbi.

Za neke preživele, mučenje je tek usledilo. Kiti Ejde iz Nacionalnog saveta za pomoć preživelima sa Utoje kaže da je suđenje bilo deset nedelja pakla.

"Mnogo detalja o onome što se desilo 22. jula ponovo je isplivalo. Naš glavni zadatak bio je da pripremimo preživele da će fokus suđenja biti na Brejviku, a ne na njima, i tako im olakšamo svedočenje", kaže Ejde.

Publicista Svere Bjorstad Graf kaže da su istupi desničara posle tragedije mnogo omekšali. "Uvideli su koliko reči mogu negativno da utiču na druge", ocenjuje Graf.

Zahvaljujući nepažljivom obezbeđenju, Anders Bering Brejvik je parkirao kombi blizu zgrade vlade i aktivirao bombu. Premijer je izbegao napad jer je u tom trenutku bio u rezidenciji. Stradalo je osam osoba.

Napad na vladu bio je prvi deo plana. Brejvik je potom, preobučen u policijsku uniformu, otišao na ostrvo Utoju nedaleko od Osla, gde je nasumice pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista. Ubio je 69 ljudi, uglavnom tinejdžera.

Eksplozija u zgradi vlade i masakr na ostrvu Utoja koji je usledio nekoliko sati kasnije, prema Brejvikovoj zamisli, trebalo je da razviju otpor prema imigrantima. Koliko je norveško društvo učinilo da do toga ne dođe, pokazuje i podatak da se broj imigranata u prošloj godini nije smanjio, već se povećao.

Norvežane, u narednim danima, očekuju dve važne stvari. Prva je izveštaj nezavisne komisije o radu bezbednosnih službi pre godinu dana. Druga, još važnija, odluka suda o tome da li je Brejvik neuračunljiv očekuje se 24. avgusta.