Japan, godinu dana posle

Japan je obeležio godinu dana od najveće katastrofe koja je, posle Drugog svetskog rata, pogodila tu zemlju. Snažan zemljotres praćen cunamijem i havarijom u nuklearki Fukušima - odneo je 20.000 života, a hiljade ljudi je nestalo. Godinu dana posle, Japan još zaceljuje rane, a "Fukušima" je jedan od najvećih strahova Japanaca.

Komemoracija je održana u tri severoistočne prefekture najteže pogođene - Ivate, Mijagi i Fukušima, a minutom ćutanja pomen žrtvama je održan i u prestonici i širom zemlje tačno u 14.46 sati po lokalnom vremenu.

Car Akihito, koji se oporavlja od operacije na srcu, prisustvovao je komemoraciji Vlade Japana u Narodnom pozorištu u Tokiju zajedno sa premijerom Jošihiko Nodom i rodbinom koja je izgubila svoje članove porodice u toj prirodnoj katastrofi.

"Mnogi problemi su pred nama u obnovi razrušenog. Svi treba da pomognemo da se situacija popravi", rekao je japanski car.

Premijer Japana Jošihiko Noda rekao je da će period intenzivne obnove zemlje trajati pet godina, a da je cilj da za deset godina u potpunosti obnove Japan.

"Ova prva godina je samo početni, veliki korak, na dugom putu oporavka", rekao je Noda.

Predstavnici kompanije Tepko, u čijem je vlasništvu nuklearka u Fukušimi, još jednom su se izvinili građanima za izazivanje najtežeg nuklearnog akcidenta posle Černobila.

Međutim, ispred zgrade Tokijske elektroprivrede, protestovalo je na stotine ljudi, koji optužuju kompaniju za propuste zbog kojih radijacija još curi iz ruševina nuklearke.

Godinu dana nakon katastrofe, u nastradalim područjima i dalje je stotine hiljada ljudi raseljeno i vlada velika nezaposlenost.

Drugi delovi Japana pod sve većim ekonomskim pritiskom zbog povećanja cena struje, poreza i po privredu štetnih restrikcija, ali vlada uverenje da je država sposobna da prebrodi ovu veliku krizu.

U nastradalim područjima su raščišćene ruševine, prokrčena saobraćajna mreža i obnovljena proizvodnja u većim firmama koje su bitne za privredu Japana u celini.

Međutim, izgradnja porušenih naselja još uvek nije počela zbog teškoća u tehničkoj pripremi i otkupu zemljišta, a u prefekturi Fukušima i zbog potrebe za temeljnom dekontaminacijom.

Zato više od 300.000 onih čiji su domovi razrušeni u naletu cunamija ili su se evakuisali zbog straha od radijacije još uvek žive raseljeni, kod svojih rođaka ili u privremenim montažnim objektima. Nekoliko desetina hiljada ljudi još uvek živi u svojim oštećenim domovima.

Razrušena naselja trebalo bi da budu ponovo izgrađena na brdima, prekrivenim šumama u zaleđu obale, kako bi se izbegla opasnost od nekog budućeg cunamija, ali i zato što je zemljište u obalskom pojasu sada rastreseno i porozno, pa ga plime redovno natapaju morskom vodom.

Nove tehnike za dekontaminaciju

Mada je dekontaminacija još uvek sporadična i spora, ohrabruju vesti o tome da su više japanskih univerziteta i kompanija Tošiba, jedan od dva japanska proizvođača nuklearnih reaktora, razvili nekoliko novih hemijskih i laserskih tehnika za uklanjanje radioaktivnih supstanci, od kojih neke imaju efikasnost od preko 95 posto.

Do sada dekontamincaija je obavljana uglavnom u školama u prefekturi Fukušima i to na najednostavniji način struganjem površinskog sloja zemljišta i pranjem zidova i asfaltnih površina snažnim crevima uz upotrebu velikog broja radnika.

Nove, veoma skupe mašine, trebalo bi da obezbede temeljniju i bržu dekontaminaciju i tako u celini ubrzaju obnovu.

Domaći političari i komentatori ocenjuju da će tehnološke inovacije i očekivano postepeno prihvatanje stanovništva potrebe da jedan broj reaktora bude ponovo uključen u mrežu, omogućiti Japanu da ubrza obnovu i izbegne ekonomsku provaliju iz koje nema povratka.

"Crni petak" koji je potresao svet 

Tog crnog petka, tutnjava je najavila kataklizmu, koja je potresla japansku naciju i svet. Zemljotres magnitude 9,3 stepena Rihterove skale, ili snage 100.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu - pogodio je severoistočni deo zemlje i pokrenuo cunami i najveću nuklearnu krizu u svetu, posle Černobilja.

Plimni talas, visok i do 40 metara, zapljusnuo je 500 kvadratnih kilometara japanskog kopna i odneo hiljade života.

Preplavljeno je nuklearno postrojenje "Fukušima", na obali Pacifika. I tu počinje najveća noćna mora Japanaca.

Radijacija u zoni od 30 kilometara oko nuklearke, dostiže 100 mikrosiverta, višestruko više od dozvoljenje. Od 140.000 evakuisanih porodica, mnogi su se vratili. Neki imaju zdravstvene probleme.

Kod mnoge dece javlja se krvarenje iz nosa, upala grla, dijareja. Posle lečenja, simptomi se kratko povuku, pa se vrate. Radijacija se iz zatvorene nuklearke još širi, ali vlada kaže - mnogo manje nego pre godinu dana.

"Nivo cezijuma je smanjen. Curenje radioaktivnih materijala nije zabrinjavajuće", kaže Norijuki Šikata portpoarol vlade Japana.

"Najskuplja"  prirodna katastrofa

Zajednicama u Japanu koje su uništene u prošlogodišnjem zemljotresu i cunamiju trebaće godine dok se ne obnove, a preko 125.000 raseljenih porodica još dugo će ostati u privremenim domovima pre nego što se vrate na svoja uništena ognjišta.

"Ono što je urađeno za godinu dana je neverovatno, ali zemlja i dalje ostaje daleko od onog gde treba da bude da bi se pogođeni katastrofom osećali da su im životi ponovo vraćeni", ocenio je menadžer Međunarodnog Crvenog krsta Patrik Fuler.

On smatra da će proces obnove i revitalizacije ekonomije trajati godinama. Obnova je otežana onim što se desilo u nuklearnoj električnoj centrali "Fukušima Daići" kada su reaktori počeli da se tope i radijacija otišla u vazduh i more.

Svetska banka i druge institucije su procenile da ekonomska šteta od tih katastrofa iznosi najmanje 210 milijardi dolara. Smatra se da je reč o ''najskupljoj" prirodnoj katastrofi u istoriji.

Manje nuklearne energije

U međuvremenu Japan se opredelio i za smanjivanje zavisnosti od nuklearne energije putem većeg korišćenja prirodnog gasa, solarne i energije vetra.

Više od 160.000 stranaca napustilo je Japan nakon zemljotresa i cunamija.

Vlada je krajem septembra predložila prodaju državnog udela u proizvođaču duvanskih proizvoda "Džapan Tobako", a ostvarena sredstva bi se usmerila u obnovu ekonomije posle zemljotresa i cunamija.

Privatizacija 50,01 odsto državnih akcija te kompanije moglo bi da donese do 24 milijarde dolara, a došlo je i do povećanja poreza.

Strah od radioaktivne kontaminacije se veoma brzo proširio svetom pa su Kina, Vijetnam, ali i Australija, Kanada, Nemačka, Francuska, Britanija, Holandija, SAD i druge zemlje obustavile uvoz hrane iz krajeva najbližih Fukušimi ili su pojačale kontrolu mleka, svežeg voća i povrća.

Grupa naučnika instituta za istraživanje zemljotresa saopštila je da se u šest meseci nakon zemljotresa, broj umerenenih potresa jačine tri ili više stepeni u tokijskoj oblasti povećao na 343, u odnosu na 47 u prethodnom polugodišnjem periodu.