Ugašeni reaktori u Fukušimi

Japanska vlada saopštila je da su se u nuklearnoj elektrani "Fukušima", teško oštećenoj u katastrofalnom zemljotresu, stekli uslovi za takozvano "hladno zatvaranje" reaktora.

Na konferenciji za novinare u Tokiju, japanski premijer Jošihiko Noda rekao je da je  oštećena centrala "Fukušima 1" sada bezbedna po okolinu, jer su njeni reaktori ohlađeni do tačke gašenja.

Premijer Noda, putem medija, izvinio se japanskom narodu i drugim zemljama za probleme koje im prouzrokovala nesreća u Fukušimi i izjavio da su "reaktori stabilizovani, čime je uklonjen jedan od velikih uzrok nemira." 

On je rekao je da je time okončana druga faza u uklanjanju posledica nuklearnog akcidenta u kojem je, sredinom marta, došlo do izlivanja velikih količina radijacije u vazduh i more nakon što je gigantski cunami prouzrokovan zemljotresom izbacio iz funkcije glavne i pomoćne izvore napajanja u ovoj nuklearnoj centrali, zaustavivši hlađenje reaktora i prouzrokovavši eksplozije u njima.

Sada prestoji treća i poslednja faza, odnosno početak radova na demontiranju čitave elektrane s obzirom na to da su se stručnjaci i vlasti odlučili da "Fukušimu 1" ne zalivaju betonom, već da uklone celo postrojenje. 

Ovi radovi, procenjuje se, potrajaće između 30 i 40 godina s obzirom da su ostaci nuklearnog goriva izuzetno radioaktivni i neće moći biti uklonjeni sve dok se, tokom decenija, njihovo zračenje prirodno ne umanji.

Ovo saopštenje u Japanu je očekivano više od mesec dana, jer su oštećeni reaktori "Fukušime 1" već početkom novembra bili ohlađeni do nivoa od četrdesetak stepeni, gde ne može doći do lančanih reakcija, te se samo čekala potvrda odgovornih u centrali da više nema kolebanja, odnosno povremenih porasta, temperature u reaktorima i obližnjim bazenima sa istrošenim gorivom.

Predstoji veoma skupa dekontaminacija

Nodino saopštenje naišlo je na mlaku pa i kritičku reakciju medija u Zemlji izlazećeg sunca s obzirom na to da se ono doživljava kao jedna formalna proklamacija koja, mada može imati određeni psihički efekat, neće bitno promeniti stanje na terenu gde predstoji mukotrpna i veoma skupa dekontaminacija i saniranje ekonomske štete prouzrokovane izlivanjem radijacije. 

Veliki cunami koji je 11. marta ove godine progutao nuklerano postrojenje "Fukušima 1" oštetio je četiri od šest reaktora u toj centrali.

Takođe, bilo je poplavljeno i 20 kilometara udaljene nuklearke "Fukušima 2" čiji su reaktori, međutim, nadljudskim naporima bezbedno ugašeni u danima neposredno nakon prirodne katastrofe, delom i zahvaljujući novijoj tehnologiji upotrebljenoj u njenim reaktorima.

Novije procene pokazuju da je u martu iz reaktora centrale "Fukušima 1" koja je puštena u rad daleke 1974. godine u vazduh oslobođenja količina radijacija koja je iznosi 40 odsto onog što je ispušteno tokom nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine, te da je skoro čitavo glavno japansko ostrvo Honšu, a ne samo njegov severni deo, u većoj ili manjoj meri prekriveno radioaktivnim materijama. Takođe, više hiljada tona izuzetno radioaktivne vode oslobođeno je u Pacifički okean.

Devedest hiljada ljudi iz prefekture Fukušima i njene neposredno okoline i dalje je raseljeno.

Vlada Japana postavila je sebi za cilj povratak stanovništva u radijus od 20, odnosno 30 kilometara oko centrale "Fukušima 1", odnosno dekontaminaciju koja bi kumulativno zračenje u toj prefekturi i okolini svela na nivo od jednog milisilverta godišnje. 

Smatra se da će radovi, usmereni na postizanje tog cilja koštati više stotina milijardi evra.