Od Sarajeva do Utoje

Skoro nedelju dana posle napada u Oslu i na ostrvu Utoji, u kojima je poginulo 76 osoba, potraga za žrtvama je završena, a preživeli iz dana u dan pričaju potresne priče o momentu kada je norveško ostrvo pretvoreno u pakao.

Među onima koji su izbegli smrt od ruke Andersa Brejvika je i Ema Martinović, osamnaestogodišnja devojka koja je sa roditeljima izbegla iz Sarajeva kada je počeo rat. Kao i većina mladih, kada je čula pucnjavu na Utoji, skočila je u jezero.

"Pucao je i smejao se kao neki đavo. Osećala se mržnja i zadovoljstvo dok je ubijao. Pucao je u mene i pogodio me u ruku", priseća se Ema napada.

Devojka je bila na ivici snage kada je pored sebe ugledala dečaka kako pliva. "Rekao je da ima 11 godina i da mu je tata ubijen. Zažmurila sam i rekla samoj sebi da moram da budem jaka. Ponudila sam mu da se okači na moja ramena, ako ne može da izdrži. On mi je odgovorio da je sada prilika da pokaže šta ga je tata naučio", kaže Ema.

Devojka je zaplakala, ali je odmah uronila u vodu da je dečak ne vidi. Bili su pomoć i nada jedno drugom.

U bolnici su joj rekli da je imala sreće i da je voda ublažila jačinu pucnja. "Da me je pogodio na obali, morali bi da mi amputiraju ruku", kaže Ema.

Posle strašnog događaja, devojka kaže da su joj osećanja pomešana. "Možda zvuči glupo, ali volela bih da ga vidim ponovo bez oružja. Svi imaju mnogo pitanja, koja čekaju odgovor. To boli", navodi devojka.

Norvežani čine sve da se vrate normalom životu. Zadovoljni su ponašanjem premijera Jensa Stoltenberga u trenutku teškom za Norvešku. Čak 94 odsto anketiranih ga hvali, jer je pokazao "da nije, kao što se činilo, hladni Skandinavac".