Uništen grob Rudolfa Hesa

Grob zloglasnog nacističkog zločinca i Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa uništen je da bi se sprečilo da postane svetilište neonacista. Hesovi posmrtni ostaci ekshumirani su jutros na groblju u Vunzidelu, gradiću na jugu Nemačke, da bi kasnije bili kremirani i rasuti u more, javio je Bi-Bi-Si.

Hes je uhapšen u maju 1941. godine u Glazgovu i osuđen na doživotnu robiju. Izvršio je samoubistvo u zatvoru 1987. godine u 93. godini. Kao što je tražio u svojoj oporuci, sahranjen je u bavarskom gradiću Vunzidelu, gde je njegova porodica imala kuću i gde su sahranjeni njegovi roditelji.

Prema pisanju lista Zidojče cajtung, luteransku crkvu koja nadgleda groblje i lokalno stanovništvo u poslednje vreme je počeo da zabrinjava dolazak sve većeg broja pripadnika ekstremne desnice na Hesov grob.

Svake godine, na godišnjicu njegove smrti, neonacisti pokušavaju na groblju da organizuju marš, uz nacističke pozdrave i polaganje venca na Hesov grob čiji epitaf glasi - "Usudio sam se".

Poslednjih godina vlasti su redovno zabranjivale "marš sećanja", iako su demonstracije ekstremnih desničara u Vunzidelu bile dopuštane, pod uslovom da Hes ni na koji način ne bude pominjan.

Godine 2005, doneta je sudska odluka o zabrani takvih okupljanja, ali bez većeg efekta. Crkva je zato odlučila da Hesovoj porodici ne produži zakup grobnog mesta, koji ističe u oktobru 2011. godine.

Hesova unuka pokušala je da spreči takvu odluku, ali su je predstavnici crkve ubedili da povuče tužbu i dozvoli ekshumaciju tela svog dede.

Hes je bio jedan od najbližih Hitlerovih saradnika. Godine 1941. odleteo je na naizgled sopstvenu inicijativu u Škotsku u pokušaju da zaključi mir, ali je uhapšen. Saznavši za taj čin, Hitler ga se odrekao, proglasio ludim i zamenio Martinom Bormanom.

Do kraja rata Rudolf Hes se nalazio u londonskom Taueru, a nakon sudskog procesa u Nirnbergu 1946. godine osuđen je na doživotnu robiju. Tada je imao 52 godine. Poslednje što je rekao sudu bilo je: "Ni zbog čega ne žalim!"

Sproveden je u zatvor Špandau, u tadašnjem Zapadnom Berlinu, u kome je proveo 40 narednih godina, pre nego što je izvršio samoubistvo produžnim kablom.

Grobovi u Nirnberškim procesima osuđenih nacista i vodećih ličnosti tzv. Trećeg rajha ne postoje. Osuđeni na smrt su posle egzekucije fotografisani, da bi postojali i dokazi o njihovoj smrti.

Leševi su potom spaljivani, a pepeo prosipan na nepoznatim mestima u reke u regionu, upravo da bi se izbegla okupljanja pristalica i njihovo veličanje.