Sećanja na žrtve holokausta

Tačno u 10 sati po lokalnom vremenu, na zvuk sirene, Izraelci su dvominutnom tišinom odali poštu nastradalima u holokaustu u Drugom svetskom ratu.

Život je na trenutak stao kao što je i tradicija u toj zemlji na Dan sećanja na žrtve holakausta, a tema ove godine su "Fragmenti sećanja: Lica iza dokumenata, predmeti i fotografije". 

Zvanična ceremonija, u prisustvu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i predsednika Šimona Peresa, održana je u Memorijalnom centru Jad vašem u Jerusalimu.

Prvi čovek vlade istakao je da svet još nije naučio lekcije iz holokausta, ali da Izrael jeste i da je jevrejska država sposobna da se brani protiv potencijalne pretnje.

"I dalje postoji režim čiji lideri javno negiraju holokaust. To bi trebalo da užasne svaku osobu i šokira svaku svest. Fanatični lideri Irana predstavljaju opanost za ceo svet, a ne samo Izrael, za svaki dom, mesto, budućnost čovečanstva. Države sveta su rekle da neće prihvatiti iransko nuklearno oružje, a sada to treba da dokažu", rekao je predsednik Izraela Šimon Peres.

Uoči ovog dana, muzej Jad Vašem objavio je pokretanje inicijative širom zemlje da se sakupe dokumeti, dnevnici, fotografije, umetnička dela i drugi predmeti iz vremena holokausta koje poseduju pojedinci kako bi mogli biti dokumentovani i sačuvani za buduće generacije.

Uprava Memorijalnog centra pokrenula je i virtualni memorijalni zid na društvenoj mreži Fejsbuk, koji omogućava posetiocima da objave imena onih koji su ubijeni u holokaustu.

Imena žrtava zatim će biti povezana sa bazom podataka Jad Vašema.

U Drugom svetskom ratu ubijeno je 6.000.000 Jevreja.

Marš živih

Više od 7.000 mladih Jevreja i Poljaka je u Maršu živih, od Kapije smrti do gasnih komora najvećeg nacističkog koncentracionog logora Aušvica na jugu Poljske, odalo poštu žrtvama holokausta.

Marš živih, uz moto "Da pamtimo i ne zaboravimo", organizovan je već 20. put na današnji Dan sećanja na žrtve holokausta, a predvodili su ga bivši glavni rabin Izraela Meir Lau i potpredsednik Konferencije glavnih jevrejskih organizacija u SAD Malkolm Henlajn.

Jevrejska omladina i njihovi poljski vršnjaci obukli su plave jakne da zajedno s belim predstavljaju simbol Izraela, a nad glavama učesnika Marša živih uz poljske i nacionalne zastave učesnika iz drugih zemalja vijorile su se najviše izraelske belo-plave zastave s zvezdom.

Pred popodnevni marš logorom, od kapije s zloglasnim nacističkim natpisom "Rad oslobađa", tri kilometra dugom stazom do Spomenika žrtvama holokausta, mladi su obišli glavnu izložbu muzeja Aušvic i neke od nacionalnih paviljona i baraka.

Glavni pomen uz kadiš, jevrejsku molitvu za mrtve, na kraju pohoda se odvija pred Spomenikom žrtvama logora nad kojim je šest upaljenih baklji kao simbol šest miliona Jevreja koje su nemački nacisti ubili tokom holokausta.

Prvi Marš živih organizovalo je izraelsko Ministarstvo prosvete kao svojevrsni živi udžbenik istorije za mlade iz Izraela 1988. godine, a od 1996. godine ta manifestacija postala je tradicija u koju se masovno uključuju i poljski studenti i đaci i od tada se organizuje svake godine.

Najviše učesnika taj pohod imao je 2005. godine na 60. godišnjicu oslobođenja logora kada je kroz njega prošlo preko 20.000 mladih, a na čelu povorke bili su izraelski premijer Arijel Šaron i premijer Poljske Marek Belka, a s njima i zvaničnici iz 50 zemalja sveta.