Svi protiv Gadafija

Portparol libijskih pobunjenika Mahmud Šamam pozvao je američku vojsku da ponovo poduzme aktivniju ulogu u vazdušnim operacijama ili da rizikuje nove civilne žrtve u borbama između pobunjenika i vladinih trupa.

"Kada su Amerikanci bili u ovoj misiji, ona je bila veoma aktivna i bila je okrenutija zaštiti civila", rekao je Šamam i ocenio da je NATO "veoma spor u odgovoru na napade libijske vojske na civile".

Takođe, libijska opozicija ponovila je predlog od prošle nedelje da im se sredstva koja je Zapad zamrzao u okviru nametnutih sankcija i embarga daju na raspolaganje, kako bi mogli da se izbore sa humanitarnim problemima.  

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, ocenjujući predlog pobunjenika, rekao je da nije siguran koliko bi takav potez bio legalan.

"Da li to legalno? Odgovor je da ne znamo. Moramo prvo da vidimo ko su vlasnici tih sredstava i to je pitanje o kojem moramo još da razgovaramo", istakao je Vestervele.

Britanski šef diplomatije Vilijem Hejg zatražio je da se postave privremeni mehanizmi kako bi države koje podržavaju opozicioni Nacionalni savet mogle da finansiraju njegove napore na transparentan način.

Lideri pobunjenika, tražeći međunarodnu podršku, sastali su se u Kataru sa predstavnicima svetskih sila, kako bi ih ubedili da je svrgavanje Gadafija jedini način da se okonča kriza u Libiji.

Šamam je istakao da libijska opozicija neće prihvatiti ništa manje od svrgavanja Gadafija sa vlasti, dodajući da je jedan od prioriteta na sastanku bio da pobunjenički Nacionalni savet dobije međunarodni legitimitet.

Na marginama sastanka, učesnici će razgovarati sa bivšim šefom libijske diplomatije Musom Kusom, koji je nedavno prebegao u London.

Libijske vlasti odbile su poziv da pregovaraju u Dohi.

Portparol libijske vlade istakao je da libijski režim sa velikim ohrabrenjem gleda na to što američka administracija neće prisustvovati razgovorima.

"Vrlo smo zadovoljni što američki narod i vlasti nisu poverovali u katarske laži i obmane. Katar se teško može nazvati partnerom. To je više naftna korporacija, nego istinska nacija", napomenuo je libijski zvaničnik.

Pogoršava se humanitarna kriza u Misurati, dok Gadafijeva vojska nastavlja žestoke napade. U gradu vlada velika nestašica hrane i lekova.

Grupe za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na sve veći broj civilnih žrtava i potencijalnu humanitarnu katastrofu u trećem po veličini gradu u Libiji.

Generalni sekretar UN Ban Kimun upozorio je da bi humanitarnu pomoć moglo da zatraži 3,6 miliona ljudi, odnosno polovina ukupnog stanovništva Libije.

"Humanitarna situacija se sve više pogoršava", istakao je Ban Kimun, dodavši da je oko 490.000, gotovo pola miliona, napustilo zemlju od početka krize.

Strah od mirnih promena 

Portparol libijske vlade Musa Ibrahim optužio je pobunjenike da su krivi za postojeću situaciju, ne samo u Misurati, već u celoj zemlji.

"Odbili su plan Afričke unije, što dokazuje da nisu dostojni partneri u bilo kakvim mirovnim pregovorima. Nisu ujedinjeni, istinski ne žele mir, boje se bilo kakve političke promene u Libiji na miran način. Izgubili su svaki kredibilitet kod libijskog naroda", istakao je Ibrahim.

Francuski i britanski šefovi diplomatija složili su se da koalicioni udari moraju biti pojačani i kritikovali NATO da ne čini dovoljno.

Francuski šef diplomatije Alen Žipe rekao je sinoć da NATO mora da intenzivira vazdušne udare.

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg naglasio je da će biti potrebno uložiti više pritiska, i vojnog i političkog, kako bi kriza u Libiji bila rešena.

Iako vazdušni udari koaliconih snaga nisu dosad uspeli da pomere ravnotežu zaraćenih snaga u korist pobunjenika, holandski brigadni general i glavnokomandujući NATO snaga Mark van Um istakao je da severnoatlanska alijansa dobro radi svoj posao "sredstvima kojima raspolaže".

"Alijansa je bila uspešna u uspostavljanju zone zabrane letenja, zaštiti civila i nametanju embarga na oružje", rekao je Van Um.

Zemlje Evropske unije saglasile su se da prošire sankcije Libiji, zamrzavanjem rada 26 kompanija i dva privatna lica.

Dodatne mere koje je Evropska unija uvela obuhvataju 11 energetskih kompanija, poslednjih koje su još preostale u libijskom naftnom i gasnom sektoru, a kojima sankcije ranije nisu uvedene, čime je broj firmi pod kaznom Unije dostigao 46.

Takođe, za 38 ljudi iz bliskog Gadafijevog okruženja, Unija je uvela zabranu putovanja u zemlje EU i zamrzla njihova sredstva.

"Zemlje članice nastaviće da sprečavaju režim da zarađuje od izvoza nafte i gasa. Ukoliko bude potrebno, one će uvesti i dodatne mere", navodi se u saopštenju.