Pobunjenici traže oružje

NATO mora da pojača napade na Gadafijeve snage, rekli su uglas šefovi diplomatija Britanije i Francuske.

"Potrebno nam je još borbenih aviona, da bismo bombardovali libijsku vojsku koja sprovodi nasilje nad stanovništvom", rekao je ministar inostranih poslova Britanije Vilijem Hejg.

Njegov francuski kolega Alen Žipe otišao je korak dalje i rekao da NATO ne daje sve od sebe da zaštiti civile.

U međuvremenu, pobunjenici su glatko odbacili mirovni plan i, pre svega, bilo kakve pregovore sa Gadafijem, postavljajući scenografiju za dugotrajan konflikt koji bi, na kraju, mogao biti rešen stranom vojnom intervencijom, kakvu Amerikanci po svaku cenu žele da izbegnu.

"Od samog početka tražili smo da Gadafi i njegovi sinovi odu. Ili će otići sam, ili će se marš naroda okončati na njegovom pragu", rekao je politički lider ustanika Mustafa Abdul Džalil, stavljajući tačku na mirovnu inicijativu, koja je svega nekoliko sati ranije delovala kao mogući izlaz iz libijskog krvoprolića.

Podršku rizičnom potezu pobunjenika pružio je i britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg, navodeći da u prekid vatre mora biti uključeno i povlačenje vladinih snaga iz gradova koji se nalaze pod opsadom, posebno iz Misurate.

Tokom "šatl diplomatije" Afričke unije, Misurata je bila poprište žestokih borbi pobunjenika i nadirućih Gadafijevih snaga, koji već nedeljama pokušavaju da slome otpor ustanika u gradu pretvorenom u gomilu ruševina.

Prvi put od početka ustanka, sukobljene strane su se ukopale - Gadafijeve jedinice oko Brege, a pobunjenici oko Adždabije - što je vojne analitičare navelo na zaključak da će rat, zavisno od svote novca kojom raspolažu lideri u Tripoliju i Bengaziju, potrajati još izvesno vreme.

Ustanici nemaju dovoljno ljudstva ni ozbiljnog oružja za odlučan prodor na zapad, dok Gadafijeve snage počinju da osećaju posledice sistematskih napada NATO avijacije, pa im polako ponestaju municija i gorivo, čime se mogu objasniti prilično neočekivani uzmaci kod Adždabije.

Na tom delu fronta, u ponedeljak, jedina ozbiljna bitka vodila se između izvidnica obe strane, koje su raspalile jedna po drugoj kada su se nenadano našle oči u oči na pustinjskom putu.

Novac je najveći problem za obe strane. Gadafijevi finansijski magovi su odlučili da od sledeće sedmice udvostruče kamate na štednju, kako bi sprečili masovno podizanje novca sa računa, što bi moglo omogućiti finansiranje rata u narednih 90 dana.

Slične finansijske probleme imaju i pobunjenici, koji su isplatili socijalna davanja za februar i mart, ali će naići na ozbiljne probleme kada na red dođu plate i penzije za april, jer novca, dnostavno,više nema.

Pobunjenici se nadaju da bi se mogli dokopati 34 milijarde dolara libijskih para, koje leže blokirane u britanskim i američkim bankama, ali će takvom mogućem ishodu prethoditi duga pravna gimnastika.

Na zapadu, osim Amerike, sve se češće pominje naoružavanje pobunjenika, iako skeptici upozoravaju na elemente Al Kaide među ustanicima. U međuvremenu, u redovima ustanika ostaje stotinak zapadnih instruktora, koje su u Libiji poslali CIA i britanski "MI-6".

U međuvremenu, Poljska i Slovačka saopštile su da su spremne da solidarno pomognu Evropskoj uniji i prime po desetak izbeglica iz Libije. Ipak, Poljska je kategorično odbila da prihvati Tunišane koji su privremeno utočište našli na italijanskom ostrvu Lampeduzi.

"Otvoreni smo za sve koji dolaze u Evropu kao zonu građanske slobode i poštovanja prava, kao i za one koji žele da se nastane u Poljskoj i da se integrišu. Međutim, nismo otvoreni za one koji traže isključivo radna mesta umesto da ih stvaraju kod kuće", izjavio je poljski ministar unutrašnjih poslova i administracije Ježi Miler.

Nemačka je ranije najavila da će primiti oko 100 izbeglica iz Libije.