Novi promašaj NATO-a, 13 mrtvih

Najmanje 13 pobunjenika je ubijeno u novoj brljotini NATO avijacije, koja je nedaleko od Brege, greškom, ispalila četiri projektila na položaje ustanika. Posle akcije NATO-a, nastala je panika u redovima protivnika Moamera el Gadafija.

Avioni NATO-a su, prema prvim izveštajima, napali tenkove koji su prvobitno identifikovani kao deo Gadafijevih snaga. Broj ranjenih u ovom napadu još uvek nije poznat.

NATO je u međuvremenu saopštio da istražuje incident i ispituje detalje, navodeći da je situacija oko grada ionako konfuzna zbog velikog broja vozila koja se kreću u različitim prvacima, zbog čega je gotovo nemoguće odrediti kojoj strani pripadaju.

Pobunjenici, koji su bili prilično besni zbog druge smrtonosne greške NATO avijacije za svega nedelju dana, objasnili su da je pogođena kolona od tridesetak oklopnih vozila, koja se kretala prema liniji fronta u Bregi.

U vazdušnom napadu britanske vojske na glavno naftno nalazište Sarir, na jugoistoku Libije, poginulo je troje ljudi, dok je jedna osoba povređena, saopštile su libijske vlasti.

"Britanski ratni avioni izveli su vazdušni napad na naftno nalazište Sarir, u kome su poginula trojica stražara, dok je jedan zaposleni povređen", rekao je zamenik šefa libijske diplomatije Haled Kaim.

Kaim je dodao i da je u napadu uništen naftovod koji vodi do libijske luke Hariga, preneo je Frans pres.

"Nema sumnje da je ovakva agresija protiv međunarodnog prava i da nije u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija", rekao je Kaim.

Međutim, pobunjenici tvrde da ne stoje Britanci iza ovog napada, već Gadafi.

"Uopšte nije bilo vazdušnog napada. Gadafijeve snage napale su ovu oblast", izjavio je portparol Nafte kompanije Arapskog zaliva, prenosi Rojters.

Portparol pobunjenika u Bengaziju Mustafa Geirani je rekao da je besmisleno misliti da su Britanci napali gasovod i da je očigledno da je Gadafi kriv za to.

NATO je, takođe, demantovao da je izveo napad na naftovod i za to optužio Gadafijeve snage.

"Gadafi je odgovoran za ovaj napad, a znamo i zašto - on želi da spreči dotok nafte u Tobruk", rekao je komandujući NATO operacija u Libiji, kanadski general Šarl Bušar.

Nešto ranije, snage lojalne libijskom predsedniku napale su naftna polja pod kontrolom pobunjenika u oblastima Misla i Vaha, pa je prekinuta proizvodnja crnog zlata.

Pobunjenici su tek počeli da izvoze naftu, a novac za kupovinu oružja im je hitno potreban.

Uopšteno, proizvodnja nafte u Libiji od početka sukoba katastrofalno se smanjila. Sa nekadašnjih 1,6 miliona barela dnevno, sada se proizvodi 250.000 do 300.000.

Uništenje naftovoda bilo je rizično iz još jednog razloga. U njegovoj blizini nalazi se veštačka reka koja obezbeđuje čak 70 odsto vode za čitavu Libiju.

U međuvremenu, bivši libijski ministar za energetiku Omar Fati bin Šatvan pobegao je iz Misurate na Maltu, saopštilo je malteško ministarstvo inostranih poslova.

Štavan je stigao u Maltu u petak, brodom, ali je njegov dolazak do sada držan u tajnosti, navelo je malteško ministarstvo.

Šatvan je bio i ministar industrije i predsedavajući komisije Libija-Malta, pre nego što je napustio libijsku vladu 2007. godine. Malta je u više navrata slala brodovima humanitarnu pomoć Misurati, a ovo je prvi put da je jedan takav brod iskorišćen za bekstvo iz Libije.

Gardijan: Ne ponoviti grešku iz Krajine

Londonski list u svom internet izdanju piše o slabostima vojne intervencije zapadnih snaga u Libiji.

Kao prvo, navodi se nedostatak jasnog plana akcije. Britansko javno mnjenje smatra da je Britanija na brzinu uvučena u rat i da je, povlačenjem Amerikanaca, prepuštena sama sebi.

Protivnici vojne intervencije u Libiji često navode da se ne zna tačno kome treba pomoći. Ne postoji jasno organizovana opozicija Gadafijevom režimu, ne zna se ko predvodi pobunjenike, niti kakvu ideju oni imaju o tome kako će zemlja izgledati jednom kada Gadafi više ne bude na vlasti.

Drugi problem jeste kako pomoći pobunjenicima da izađu na kraj sa Gadafijevom vojskom. U poređenju sa njom, pobunjenici su veoma neorganizovani i loše naoružani.

List navodi da London razmatra mogućnost kako da obuči pobunjenike, a da to izgleda kao da su to isplanirale i finansirale arapske zemlje.

Gardijan podseća na slučaj ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tada malo poznata kompanija MPRI, uz podršku Vlade SAD, obučila je novembra 1994. godine hrvatske trupe, demoralisane uspesima srpske vojske.

Deset meseci kasnije, dogodila se operacija "Oluja", koja je dovela do ogromnog broja izbeglih i prognanih i takvu grešku ne treba ponoviti.

Pomoći onima koji ne mogu da se brane je sasvim u redu, ali u građanskom ratu ne treba stajati ni na čiju stranu, a naročito ne tako nespretno, zaključuje Gardijan.