Ispuštanje vode iz reaktora u more

Japanski stručnjaci doneli su odluku da u more ispuste 11.500 tona radioaktivne vode iz nuklearke "Fukušima". Zvaničnici tvrde da je voda slabo radioaktivna i da neće imati posledice po zdravlje ljudi.

Nivo radioaktivnosti u vodi povećan je 500 puta. I dalje se strahuje da bi vetar mogao doneti radioaktivne čestice iz nuklearne elektrane "Fukušima" do Tokija, u kome živi 35 miliona ljudi.

Zvaničnici su juče upozorili da bi stabilizovanje nuklearne krize, prouzrokovane zemljotresom i cunamijem 11. marta, moglo da potraje nekoliko meseci.

Nakon što su tokom vikenda propali napori da se ulivanjem betona, a zatim i mešavinom polimera spreči isticanje radioaktivnih materija kroz pukotinu u betonskoj jami reaktora 2, inženjeri u "Fukušimi" danas u tunel koji vodi iz tog reaktora postavljaju belu supstancu u prahu, kako bi utvrdili da li se na tom mestu nalazi izvor iz kojeg curi kontaminirana voda.

"Tepko", pored toga, planira da u more postavi neku vrstu zavese, kako bi sprečio dalje širenje radioaktivne vode, ali još nije odlučeno koji bi se materijal upotrebio.

Od početka havarije u tom postrojenju, kompanija "Tepko" se danonoćno bori da ponovo osposobi sisteme za hlađenje reaktorskih jezgara, da bi sprečila topljenje pregrejanih šipki sa nuklearnim gorivom.

Opasnost od novog zemljotresa 

Istovremeno, Japanu, posebno glavnom gradu Tokiju, preti još veća opasnost, novi, potencijalno katastrofalan zemljotres.

Na osnovu analiza zemljine kore i podataka o ranijim zemljotresima, geofizičari sa priličnom sigurnošću procenjuju da će područje Tokija tokom sledećih decenija zadesiti razoran zemljotres.

Razlog leži ispod obale Japana. U podvodnoj pukotini, filipinska i pacifička ploča ulaze ispod evroazijske ploče i pri tom zapinju jedna o drugu.

Pre 88 godina u zemljotresu, snage 7,9 stepeni, u području Tokija poginulo je 140.000 ljudi.

Više od 95 odsto zemljotresa dešava se duž "Pacifičkog vatrenog pojasa", u regionima u kojima se australijska, indijska, arapska i afrička ploča podvlače pod severniju evroazijsku ploču.

Među gradovima, prema procenama geofizičara, najugroženiji je glavni grad Nepala, Katmandu koji ima milion stanovnika.

Izuzetno su ugroženi i Delhi, Bombaj, Manila, Teheran, Džakarta, Istanbul, Meksiko Siti, Gvatemala Siti i Lima. U industrijski razvijenim zemljama pored Tokija, posebno je ugrožen i Los Anđeles.