Otkazuju reaktori u Fukušimi

Treća po redu eksplozija potresla je u utorak rano ujutro nuklearnu elektranu Fukušuma, podižući nivo radijacije do nivoa koje je tamošnje vlasti naterao da hitno evakuišu deo osoblja.

Detonacija se čula u 6.10 časova po lokalnom vremenu i odmah zatim je nivo radioaktivnosti skočio punih osam puta, ali još uvek daleko ispod granice posle koje bi se posledice mogle nazvati katastrofalnim.

Odmah posle eksplozije, u centrali je ostalo samo osoblje neophodno za nastavak spasilačke operacije. ostali radnici su hitno evakuisani.

Prethodno, u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, na reaktoru 3, došlo je do još jedne eksplozije u kojoj je povređeno jedanaest radnika, javio je specijalni reporter RTS-a Nenad Lj. Stefanović. 

Jedanaest radnika je povređeno, dok su pokušavali da ohlade reaktore u blokovima 1 i 3, pri čemu je u bloku 1, u subotu, već došlo do eksplozije. 

Nove eksplozije dogodila se  11  sati po lokalnom vremenu. Iznad elektrane pojavio se gust dim, ali reaktor nije oštećen i radijacija je i dalje na nivou dozvoljenog, tvrde zvaničnici.

"Procenili smo da je mala mogućnost da se u vazduhu nađe visoka količina radioaktivnih materija", rekao je portparol vlade Japana Jukio Edano, naglasivši da će nastaviti hlađenje reaktora jedan i tri i sprečiti eventualnu eksploziju na reaktoru dva.

Japanski nuklearni inženjer Masaši Goto izjavio da je kompanija "Tošiba", koja je gradila nuklearnu elektranu Fukušima, znala je da konstrukcija kontejnera za jezgro reaktora u ovoj nuklearki ne može da izdrži zemljotrese odnosno cunamije, prenosi Bi-Bi-Si. 

Goto, koji je učestvovao u projektovanju kontejnera, rekao je da strahuje od toga da su eksplozije, koje su se dogodile na reaktorima tri i jedan, oštetile njegovo čelično kućište načinjeno da spreči curenje radioaktivnog materijala u atmosferu, preneo je Bi-Bi-Si.

Budući da reaktor koristi gorivo od tzv. mešovitih oksida, tačka topljenja je niža nego kod običnog goriva, napominje Goto, dodajući da "ukoliko dođe do topljenja i eksplozije, plutonijum bi mogao da se raširi na oblast koja je dva puta veća od oblasti koju bi zahvatio u slučaju eksplozije prilikom korišćenja običnog nuklearnog goriva".

Broj žrtava razornog zemljotresa i cunamija koji je usledio dostigao je 5.000, pošto je na obalama provincije Mijagi pronađeno 2.000 tela, dok policija i vatrogasci pokušavaju da izvuku više od 200 tela u Sendaju, glavnom gradu prefekture Mijagi, prenosi agencija Kjodo.

Polovina broja žrtava pronađenih na obalama te provincije nađena je u gradu Minamisanriku. Lokalne vlasti tragaju za najmanje 10.000 ljudi, što je gotovo polovina stanovništva tog mesta.

Zvaničnici su saopštili da samo u oblasti Mijagi već ima 785 mrtvih, ali podaci koji svakog časa stižu pokazuju da to neće biti konačan broj žrtava. U gradu Otsuči, u oblasti Ivate, nepoznata je sudbina oko 8.000 ljudi.

Iz oblasti Mijagi i drugih prefektura evakuisano je 450.000 ljudi. Međutim, niko ne može da kaže da kriza jenjava, niti se očekuje da će ljudi, koji su evakuisani, uskoro vratiti kućama, javlja reporter RTS-a.

Građani su upozoreni da štede struju, a najavljene su restrikcije. Gotovo 40 odsto električne energije u toj zemlji proizvodi se u nuklearnim elektranama koje su trenutno nebezbedne.

Velike fabrike su zatvorene, a zbog restrikcija stali su i vozovi u oblasti Kanto, u okolini Tokija. U mnogim gradovima formiraju se dugi redovi za gorivo, koje polako ponestaje.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da njegova zemlja ima "moralnu odgovornost" da pomogne Japanu i naložio vladi da poveća isporuke energenata toj susednoj zemlji, pogođenoj razornim zemljotresom i cunamijem.

Rusija se priprema da u Japan preusmeri oko 6.000 megavata električne struje sa svog dalekog istoka, da pošalje 200.000 tona tečnog prirodnog gasa tokom aprila i maja i takođe poveća isporuke uglja.

Skloništa su puna ljudi čije je kuće progutao ogroman, razarajući talas. U oblastima koje je zemljotres i cunami najteže pogodio, postoje veliki problemi sa transportom vode i hrane.

Vrednost deonica mnogih japanskih kompanija na Tokijskoj berzi pada. Centralna banka Japana pokušava da pomogne privredi, pa je danas na tržište novca ubacila rekordne 184 milijarde dolara.

Nuklearna katastrofa u Japanu izazvaće veće političke posledice nego što je izazvalo rušenje američkih kula bliznakinja 9. septembra 2001. godine, piše današnji Špigl.

Nuklearnu energiju ne mogu da kontrolišu ljudi, navodi nemački list, jer koliko god oprezni bili, opasnost od katastrofe je stvarna, što pokazuju dešavanja u Japanu.

Nemačka, ali i druge evropske zemlje poput Francuske, moraju što pre da počnu sa velikim ulaganjima, kako bi u što skorijoj budućnosti prešle na sigurne izvore energije, umesto što prave grešku i produžavaju životni vek nuklearki, zaključuje se u Špiglu.