Libija, dani odluke

Opozicija, potpomognuta pripadnicima vojske koji su prebegli na stranu naroda, preuzela kontrolu nad istočnim delom zemlje, čime je vlast Moamera el Gadafija svedena samo na Tripoli i južni deo zemlje.

U talasu oprečnih informacija, koje stižu sa svih strana, jasno je jedino da je najveći deo Libije zahvatilo bezvlašće i da vojska polako napušta baze, ostavljajući za sobom tehniku i naoružanje.

I iz libijske prestonice stižu oprečne informacije, jer veliki broj svedoka tvrdi da život u Tripoliju teče normalno, a fotografije i snimci pokazuju da je u gradu bilo sukoba, kao i grupnih sahrana ljudi ubijenih prethodnih dana.

Situacija u Libiji krajnje je nepredvidiva, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun, najavljujući da će narednih dana put Egipta i Libije krenuti njegovi specijalni izaslanici.

Ovaj deo Banove izjave, svakako, nije preterano zabrinuo zvaničnike vlasti u Tripoliju ni pobunjenike, ali će obe strane morati da se razmisle nad najavama da bi njihove akcije epilog mogle dobiti u međunarodnim sudovima.

Tačan broj žrtava sukoba Gadafijevih pristalica i pobunjenika nemoguće je utvrditi, ali se sa sigurnošću mođe reći da je do sada ubijeno nekoliko stotina osoba, ili, kako je rekao italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini, čak hiljadu. 

U Tripoliju su izbili novi sukobi, a prema nekim navodima, pucano je na demonstrante, prenosi Al Džazira. Prema pisanju lokalnih medija, libijski avion srušio se u blizini Bengazija, u istočnom delu zemlje, pošto su pilot i kopilot, odbivši da izvrše naređenje i bombarduju grad, iskočili iz letelice.

Stanovnici Bengazija izjavili su danas da se osećaju dovoljno sigurno da mogu da vraćaju oružje uzeto nakon što su snage bezbednosti izgubile kontrolu nad gradom.

Libijski lider Moamer el Gadafi nema nameru da se, poput komšija Hosnija Mubaraka i Ben Alija, tek tako povuče sa glavne pozornice.

Režim upozorio protivnike da će, ubuduće, presude učesnicima u nemirima donositi preki sud.

Ta odluka, koju posmatrači ocenjuju kao početak borbe na sve ili ništa, prenela je libijska državna televizija, uz objašnjenje da je Gadafi spreman na nekoliko političkih ustupaka, poput formiranja lokalnih samouprava i istrage prošlonedeljnih događaja. 

Italijanski šef diplomatije Franko Fratini procenio je da je od početka nemira poginulo hiljadu ljudi.

Kasnije u intervjuu za Korijere dela sera, Fratini je izrazio strah od masovnog egzodusa ljudi do kojeg bi moglo da dođe, ukoliko Gadafi bude zbačen sa vlasti, i dodao da bi, u scenariju političkog vakuuma koji bi nastao odlaskom libijskog lidera, moglo da bude više od 300.000 izbeglica.

Neposredno pošto je institucionalizovan progon političkih protivnika, libijski ministar unutrašnjih poslova Abdel Fatel Jounes el Abidi prešao je na stranu Gadafijevih rivala, pozivajući, istovremeno, vojsku da podrži legitimne zahteve naroda.

"Preklinjao sam Gadafija da ne šalje avione. Sada, naravno, više ne razgovaramo. Priključio sam se revoluciji", izjavio je Abidi, rekavši da za krvoproliće u Bengaziju nisu odgovorne snage pod njegovom komandom.

Za sada nije poznato koliko je ljudi stradalo u uličnim neredima, ali prema poslednjim informacijama, ubijeno je između 300 i 400 ljudi.

Opšta bežanija

Aerodromi su prenatrpani velikim brojem stranih državljana koji pokušavaju na sve načine da odu iz zemlje usled turbulentne situacije. Pojedine zemlje šalju avione ili brodove, a veliki broj ljudi izbegao je u susedni Egipat. Osim njih, veliki broj Libijaca pokušava da napusti zemlju.

Amerikanci će, tako, svoje državljane trajektom prevesti na Maltu u sredu.

Britanija se suočava sa gnevom javnosti koja smatra da Dauning strit nije učinio dovoljno kako bi zaštitio Britance zaglavljene u libijskom haosu. Odmah nakon kritika, vlada je u vode nedaleko od Libije poslala fregatu "Kamberlend", za slučaj da se London odluči da građane evakuiše morem.

Turska, čijih se oko 3.000 državljana nalazi u Libiji, uputila je u Bengazi dva trajekta. Brodovi, koje prati i jedan ratni brod, isploviće čim se završi ukrcavanje. Kapacitet tih brodova je oko 6.000 putnika, pa je Turska svoje dobre usluge ponudila i ostalim državama.

Zemlje članice Arapske lige zabranile su Libiji da učestvuje na sastancima te međunarodne organizacije, zbog obračuna sa demonstrantima, ali je nisu isključile iz članstva. Arapska liga je osudila ono što je ocenjeno kao zločin protiv čovečnosti, zatim angažovanje stranih plaćenika i to što je libijska vojska koristila bojevu municiju i oružje velikog kalibra.

Delimična obustava eksploatacije nafte

Od početka protesta u Libiji, cena nafte naglo je skočila i iznosi 108 dolara po barelu.

Nemiri i nestabilna situacija u severnoafričkoj zemlji naterala je nekoliko naftnih kompanija da prekinu eksploataciju.

Nemački "Vinteršal AG", španski "Repsol", italijanski "Eni" i francuski "Total", sa više od 500.000 barela dnevne proizvodnje prekinuli su sve aktivnosti.

Inače, Libija dnevno izvadi 1,3 miliona barela sirove nafte. Vodeće članice OPEK-a obećale su da će nadomestiti manjak nafte na tržištu, izazvan prestankom proizvodnje u Libiji.

Uprkos obećanjima, bojazan i dalje postoji, a stručnjaci procenjuju da bi cena barela mogla još da skoči, ako se takvo stanje nastavi.