Vatreni sukob dve Koreje

Severna Koreja otvorila je artiljerijsku vatru na naseljeno južnokorejsko ostrvo, blizu sporne zapadne granice dve zemlje. Južna Koreja uzvratila je vatrom i stavila borbene avione u stanje pipravnosti.

U napadima su poginula dva južnokorejska marinca, a najmanje 12 je ranjeno, saopštili su zvaničnici u Seulu. Povređena su i tri civila, a u strahu od novih napada stanovnici tog ostrva, na kojem živi oko 1.300 ljudi, evakuišu se u bunkere.

Južnokorejski generalštab tvrdi da je Severna Koreja ispalila više od 200 projektila na ostrvo Jeonpjeong u Žutom moru. Ministar odbrane Južne Koreje Li Hong Ki tvrdi da je napad bio planiran i očigledno predstavlja kršenje primirja između dve zemlje.

Televizijski snimci pokazuju da se sa ostrva diže gust dim, stanovništvo je bez struje, a procenjuje se da je između 60 i 70 objekata u plamenu.

Sa druge strane, Pjongjang tvrdi da je južni sused prvi otvorio vatru i ispalio artiljerijske granate.

Tenzije među dva suseda nisu neuobičajene poslednjih godina, a ovogodišnji sukobi deluju najozbiljnije u poslednjih nekoliko decenija, piše Njujork tajms.

Incident se dogodio usred spora oko nuklearnog programa Severne Koreje. Američki nuklearni naučnik koji je nedavno posetio Pjongjang tvrdi da Koreja ima moderan objekat za obogaćivanje uranijuma.

Zabrinutost zbog tenzija na Korejskom poluostrvu prouzrakovala je i pad akcija na američkoj berzi. Akcije južnokorejskog fonda pale su za vrtoglavih 5,5 odsto, a od danas je i cena sirove nafte jeftinija 1,1 odsto po barelu.

Vežba (ni)je provokacija

Južnokorejska vojska izvodila je redovne vežbe uz zapadnu obalu, pre nego što je Severna Koreja počela artiljerijske napade, tvrde vojni zvaničnici u Seulu i dodaju da vežba bojevog gađanja nije bila usmerena prema severnom susedu.

"Naša vojna vežba bila je uperena prema zapadu, a ne prema severu", rekao je jedan južnokorejski vojni zvaničnik.

Kina, najbliži sused dve Koreje, zabrinuta je zbog najnovijih napada i traži od svojih suseda da reše međusobne nesporazume mirnim putem. I Rusija je u strahu od produbljivanja krize. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov traži od Seula i Pjongjanga da smesta obustave vojne akcije.

Dok Kina i Rusija ostaju neutralne, Vašington je nedvosmisleno poručio da staje na stranu svog saveznika, Južne Koreje, kako bi se održao regionalni mir i stabilnost.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton osudila je sukob na korejskom poluostrvu i pozvala obe strane da se uzdrže od bilo kakve akcije koja bi dovela do dalje eskalacije sukoba.

Mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu jeste suštinski važan za region i svet, zaključila je Eštonova.

Pola veka primirja

Zapadna granica na Žutom moru, koju su povukle Ujedinjene nacije, po završetku Korejskog rata (1950-1953), i dalje je izvor napetosti među dva suseda.

Dve zemlje su, tehnički, i dalje u ratu, pošto na kraju rata nisu potpisale mirovni sporazum, već samo primirje.

Napetost na Korejskom poluostrvu pojačana je posle incidenta, u martu ove godine, kada je torpedo, ispaljen iz Severne Koreje, potopio južnokorejski ratni brod sa 104 člana posade. U napadu je poginulo 46 mornara.

Južna Koreja optužila je svog severnog suseda za napad, ali je kasnije čitava priča splasnula, jer je pregledom satelitskih snimaka utvrđeno da se u blizini nije nalazio nijedan brod mornarice Severne Koreje. Ipak, ostalo je nejasno ko je pogodio južnokoreski brod.

Severna Koreja demantovala je bilo kakvu odgovornost za napad na južnokorejsku mornaricu, a kasnije je zatražila od Saveta bezbednosti UN nepristrasnu istragu, jer je bila suočena sa optužbama da je mogla da izazove nuklearni rat.

Severnoj Koreji nisu se dopale ni združene vojne vežbe svog suseda sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su održane krajem jula. Navodeći da to ugrožava suverenitet, Pjongjang je zapretio fizičkim odgovorom.