Francuskoj preti naftna kriza

Francuska policija deblokirala je nekoliko naftnih skladišta, koje su zatvorili radnici nezadovoljni reformom penzionog sistema.

Najmasovniji protest nezadovoljnih Francuza traje već četvrti dan, a zaposlenima na ulicama pridružili su se i srednjoškolci i studenti.

Blokirane naftne rafinerije, strah od nestašica goriva, demonstracije radnika, protesti učenika - tako ovih dana izgleda Francuska. Jelisejska palata donela je naređenje da svih 12 rafinerija koje su u štrajku moraju da počnu da rade.

Policija je u važno naftno skladište u blizini Marseja, drugo kod Bordoa i treće u centralnom delu zemlje, ušla bez sukoba. Iz sindikata poručuju da će vlada morati da razgovara s njima.

"Nije ovo kraj. Okupićemo se na nekom drugom mestu. vlada mora da razgovara sa nama", kaže Šop Stjuard, sindikalni lider.

U Marseljskoj luci usidreno je oko 70 brodova sa sirovom naftom, jer su lučki radnici u štrajku. Iako je vlada pozvala građane da ne paniče, formirali su se redovi, a tražnja je u poslednja dva dana povećana za 50 odsto.

"Imamo dovoljno goriva da se spreči kriza, a krajnja mogućnost je da se koriste strateške rezerve nafte koje su dovoljne za tri meseca", kaže Žan-Luis Šilanski iz Francuske naftne industrija.

U štrajku su ponovo radnici na pariskom aerodromu. Obustavljeni su svi domaći i čarter letovi.

"Mi radimo težak posao. Ne želimo da zbog Sarkozijevih reformi umremo na radnom mestu", kaže radnik na aerodromu.

Na ulicama su i mladi, koji poručuju predsedniku da ne može da ignoriše zahteve većine. Ljuti su na policiju, koja je u Parizu i Lionu, upotrebila silu i bacila suzavac, kako kažu, bez razloga.

Dve trećine Francuza veruje da će štrajkovi prerasti u širi protest i da bi zemlja mogla da bude paralisana kao 1995. godine, kada je štrajk sprečio usvajanje nacrta zakona o penzijama.

Za sada, vlada ne odustaje od reforme penzionog sistema i podseća da je predlog zakona dobio podršku oba skupštinska doma. Ne odustaju ni radnici, i najavljuju novi veliki štrajk za utorak.

Penzionim reformama se pomera starosna granica za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine.

Predsednik Nikola Sarkozi namerava da uštedi i ojača privredni rast i tvrdi da bi, ukoliko se ne reformiše, penzijski sistem kao veliki gubitaš mogao da do 2020. bude u minusu 35 milijardi evra.

Sarkozi ističe da će Francuska, uprkos reformi, i dalje imati najniži starosni uslov za odlazak u penziju među razvijenim zemljama.