Talas protesta u Francuskoj

Francuski predsednik Nikola Sarkozi suočava se sa novim buntom radničkih sidikata koji pokušavaju da zaustave njegovu vladu da podigne penzijsku starosnu granicu za dve godine da bi uštedela novac.

Višemesečni radnički bunt smatra se ključnim ispitom odlučnosti vlade u Parizu da, u cilju budžetske štednje, u potpunosti sprovede nepopularne mere.

Sindikati ne žele da radnici snose njihov glavni teret i najavljuju da bi novi štrajkovi, za razliku od dosadašnjih jednodnevnih obustava rada, mogli da potraju. Širom Francuske na uličnim protestima, tvrde sindikalne vođe, okupilo se čak tri i po miliona ljudi.

Štrajkuju transportne službe, pošte, privrednici, lučki radnici. Železnica funkcioniše trećinom kapaciteta, dok je na pariskim aerodromima otkazano do 50 odsto letova.

I pojedine naftne rafinerije obustavile su rad i očekuju se zastoji u snabdevanju benzinom. Ajfelova kula zatvorena je za turiste.

Prvi put, štrajku javnog sektora pridružili su se studenti i srednjoškolci - bojkotuju nastavu i blokiraju prilaze školama i fakultetima.

Štrajkači smatraju da reforma direktno pogađa one najsiromašnije, dok bogati profitiraju naglašavajuči da radnici ne treba da trpe zbog krize i odluka međunarodnih finansijskih ustanova.

Okidač novih masovnih protesta je sinoćna odluka Senata da sa 174 glasa usvoji predlog o povećanju starosne granice za penziju sa 60 na 62 godine.

Očekuje se da do kraja nedelje stavi tačka na usvajanjem celokupnog paketa penzijske reforme.

Vlada predsednika Nikole Sarkozija je, međutim, neumoljiva u nameri da uštedi i ojača privredni rast. Tvrdi da bi, ukoliko se ne reformiše, penzijski sistem kao veliki gubitaš mogao da do 2020. bude u minusu 35 milijardi evra.

Ističe i da će Francuska, uprkos reformi, i dalje imati najniži starosni uslov za odlazak u penziju među razvijenim zemljama.