Pastor Džons (ne) spaljuje Kuran

Teri Džons, američki antiislamski orijentisani pastor, koji je najavljivao da će spaliti primerke Kurana, na godišnjicu napada na Ameriku 11. septembra, najpre je suspendovao svoj plan, obrazloživši odluku vestima da je grupa koja stoji iza gradnje Islamskog centra i džamije blizu mesta srušenih kula bliznakinja u Njujorku, odlučila da se taj objekat premesti na drugu lokaciju.

Džons je rekao novinarima da je čekao na božji znak, da bi odustao od protesta i da je taj znak dobio u obliku odluke imama da džamiju sagradi na drugom mestu. Do preokreta je, međutim, došlo kada je imam zadužen za izgradnju rekao da ne odustaje od lokacije.

Teri Džons, pastor evangelističke crkve rekao je da je akcija spaljivanja svete muslimanske knjige, Kurana, na godišnjicu napada na Njujork i Vašington, trenutno "na čekanju".

''Otkazali smo spaljivanje Kurana, posle imamovih reči, a on sada priča da to nije rekao. To, jednostavno, nije tačno. Imam nekoliko svedoka koji to mogu da potvrde. Mogu da kažem da smo privremeno odustali od akcije, planirane za sutra'', kaže Teri Džons.

Imam Fejsal Abdul Rauf, šef projekta Islamskog centra, ističe da se ne mogu izjednačavati spaljivanje nečijeg svetog pisma sa pokušajem da se uspostavi međuverski dijalog.

Namera pastora male evangelističke crkve na Floridi naišla je na brojne osude iz Amerike i sveta.

Predsednik Barak Obama upozorio je da najava spaljivanja primeraka Kurana predstavlja destruktivan čin i da ide u prilog Al Kaidi, koja je, kako kaže, spremna na samoubilačke napade u američkim i evropskim gradovima.

Džonsu je telefonirao američki ministar odbrane Robert Gejts, apelujući na njega da odustane od spaljivanja primeraka Kurana, a više puta posetili su ga i agenti Federalnog istražnog biroa.

Pastorova najava spaljivanja svete knjige izazvala je oštre kritike svetskih zvaničnika i međunarodne zajednice, između ostalog, američkog predsednika Baraka Obame, američkog državnog sekretara Hilari Klinton, Vatikana, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Kimuna, generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, šefice diplomatije EU Ketrin Ešton, nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera Izraela Benjamina Netanijahua.