petak, 10. sep 2010, 07:30 -> 14:37
Nemačka ponovo u ekonomskom zamahu
Najnoviji podaci pokazuju da je Nemačka, na godišnjem nivou, ostvarila privredni rast od blizu devet procenata. Prema oceni britanskog "Ekonomista", inženjering i automobilska industrija vodeće grane nemačke privrede.
Ekonomija Nemačke ponovo grabi punom parom, jer najnoviji podaci pokazuju da je, u drugom kvartalu ove godine, ostvarila privredni rast od 2,2 odsto, ili na godišnjem nivou blizu devet procenata, znatno iznad i najoptimističkijih prognoza.
Podaci o nemačkom privrednom rastu u drugom tromesečju, najbolji od ujedinjenja zemlje pre gotovo dve decenije, znače i da je privreda zone evra, takođe, imala dobro tromesečje.
Bruto domaći proizvod (BDP) u bloku od 16 zemalja Evropske unije uvećan je, naime, računato prema godišnoj osnovi, oko četiri odsto u drugom kvartalu, mnogo brže nego u Americi.
Za uspeh najveće ekonomije evro zone u velikoj meri su zaslužni porast izvoza (dobrim delom na tržišta u ekonomskom usponu) i investicije firmi u Nemačkoj, koje su nastojale da unaprede i prošire kapacitete da bi zadovoljile tu tražnju.
Prema oceni britanskog Ekonomista, nemački talenat za izuzetan inženjering i automobile elegantnih linija dobro se uklapa u potrebe zemalja sa naglim ekonomskim rastom i njihove nove srednje klase.
Kina je cenjeni kupac za nemačke firme koje isporučuju opremu za električne centrale i za druge infrastrukturne projekte.
Mali nemački proizvođači standardnih kapitalnih dobara takođe su zabeležili rast porudžbina. Nemački automobili dobro se prodaju bogatim klijentima u zemljama u ekonomskom usponu.
Prodaja luksuznih automobila marke "mercedes" utrostručile su se u Kini, dok je u Indiji dvostruko povećana. Drugi proizvođači vozila, kao što su "folksvagen" i "be-em-ve", takođe su prosperirali.
Nezaposlenih sve manje
Navala novih poslova dobra je za radna mesta, pa nezaposlenost u Nemačkoj neprestano opada, za razliku od trenda u ostalom delu zone evra i u Americi.
Nemačke firme su, osim toga, u vreme slabe tražnje, koristile šeme skraćenog i fleksibilnog radnog vremena da zadrže radnike.
Mnogi radnici sa smanjenim fondom radnih sati vratili su se na puno radno vreme daleko brže nego što su se firme nadale. Nezaposlenost u Nemačkoj je sada niža nego što je bila kada je kriza počela.
Skoro da je čudno da je ekonomija zone evra tako jaka u vreme kada je izgledalo da dužnička kriza u pojedinim članicama i regionalne neravnoteže ugrožavaju samo postojanje jedinstvene valute. Podaci o bruto domaćem proizvodu pokazuju da drugi problem nije nestao.
Zemlje sa snažnim vezama sa izvoznom mašinom Nemačke, kao što su Austrija i Holandija, ostvarile su, takođe, značajan rast.
Ekonomist navodi da su podaci iz Francuske zadovoljavajući, mada su više zasnovani na ličnoj potrošnji nego na izvozu. Situacija se poboljšava i u Španiji i Portugalu, gde je BDP konačno počeo da raste za slabašnih 0,2 odsto u drugom kvartalu.
Grčka ekonomija je, međutim, u istom razdoblju imala pad od jedan i po odsto, navodi britanski list.
To neće brinuti nemačke firme koje se, u sve većoj meri, usredsređuju na Aziju i Latinsku Ameriku, niti će američke pritužbe da Nemačka živi na račun potrošnje drugih i da sama malo doprinosi globalnoj tražnji, imati mnogo uticaja, ističe Ekonomist.
Ima i nagoveštaja da nemački oporavak dovodi do veće domaće potrošnje. Nemačka statistička služba saopštila je da je lična potrošnja dala pozitivan doprinos bruto domaćem proizvodu.
Obnovljena nada u Evropi u suprotnosti je sa zabrinutošću u Americi, gde ekonomija posrće, a povećanje broja radnih mesta je prava retkost.
Zadovoljstvo u Nemačkoj treba da uteši Amerikance, piše Ekonomist i dodaje da su sudbine privreda sa obe strane Atlantika usko povezane.
Ako nemački izvoznici doživljavaju procvat, to znači da neko u svetskoj ekonomiji još uvek slobodno troši, zaključuje britanski list.
