Medijski rat Rusije i Belorusije

Između Rusije i Belorusije sve češće iskrsne neki spor. Najpre trgovinski, zbog mleka i mesa, pa naftni i gasni, a sada je u jeku medijski rat.

Analitičari nemaju drugo objašnjenje, osim da Moskva traži naslednika beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, koji je na vlasti 16 godina.

U svojoj domovini, poznat je kao Batka, ali za mnoge izvan Belorusije predsednik Aleksandar Lukašenko je poslednji evropski diktator.

Sve donedavno, odnosi Moskve i Minska bili su srdačni. Ali izgleda da je nešto kliknulo u Lukašenkovoj glavi i donedavni saveznici našli su se na njegovoj listi glavnih neprijatelja.

O Aleksandru Lukašenku, kao poslednjem evropskom diktatoru, govore u Americi i zapadnoevropskim prestonicama.

Drugačije je, međutim, kad to prvi put kažu ruski mediji. Najpre je NTV prikazao dokumentarni film Krsni otac, u kojem je Lukašenko prikazan kao samodržac, a onda ga je tako nazvala i državna televizija Rusije.

Tome je prethodio sukob oko beloruskog duga "Gaspromu", inače vlasnika NTV-a. Moskva je godinama pomagala Lukašenkovu vlast jeftinim gasom i naftom, koje je Belorusija preprodavala, tako punila budžet i održavala standard prosečnog Belorusa, veći od standarda prosečnog Rusa.

"Iza svega je ekonomski problem, problem funkcionisanja carina koji se svodi na to da Belorusija dobija od Rusije jeftinije energente, koje prerađuje i prodaje na zapadu i od toga živi", rekao je novinar Politike Slobodan Samardžija, nekadašnji dopisnik iz Moskve.

Kako je istakao, niko više nema baš novca da deli okolo, pa je to jedan od razloga zbog kojeg je Moskva zatražila od Belorusije da se, ipak, ponaša malo drugačije.

Lukašenko je trn u oku Moskvi i zbog toga što je pružio utočište svrgnutom predsedniku Kirgistana i nije priznao nezavisnost Abhazije i Severne Osetije.

Na najnovije medijske napade uzvratio je tako što je na beloruskoj televiziji emitovan intervju sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem, jednim od najvećih neprijatelja ruske vlasti.

"Lukašenko je zaigrao dvostruku igru. Flertuje sa Zapadom, otopljava odnose sa Evropskom unijom, a u isto vreme postaje agresivniji prema Moskvi, ne bi li izvukao više finansijskih i ekonomskih povlastica", rekao je Nikolaj Brabanov sa Moskovskog državnog univerziteta.

Potraga za naslednikom 

Analitičari kažu da nema dovoljno nezavisnih informacija da se proceni šta će se dalje dešavati, ali, po svemu sudeći, nezadovoljstvo Lukašenkom je naraslo do te mere da mu Moskva traži naslednika.

Tokom nedavnog boravka u ruskoj prestonici, beloruski opozicionari sastali su se i sa ljudima iz Kremlja.

"Ti razgovori su se odnosili na budžet, na finansije, krajnje ozbiljni razgovori. Tu je Belorusija videla da se nešto kuva u Moskvi, što njima nije po volji", naveo je Samardžija.

Ne samo da je opozicija razjedinjena, već je i Lukašenko, ipak, šesnaest godina na vlasti i zna da igra političke igre.

"Najvažnije je, znate, da ja umem da budem prilagodljiv, da mogu da se promenim i uklopim", rekao je Lukašenko u intervuu Izvestiji, jula 2009. godine.

Trebalo bi da se predsednički izbori u Belorusiji održe u februaru. Na prethodnim izborima, u martu 2006. godine, Aleksandar Lukašenko dobio je 84 odsto glasova.