Avganistan bez oblandi

Tačno 91.731 dokument o ratu u Avganistanu postao je dostupan javnosti, pošto ih je objavio internet portal Vikiliks, izazivajući bes Pentagona, ali i radost analitičara koji, sada, imaju pred sobom pravu planinu dokaza da je stvarno stanje na avganistanskom frontu potpuno različito od onog što propagira američka ratna mašinerija.

Pre nego što su objavljeni na internetu, dokumenti su dostavljeni Njujork tajmsu, Gardijanu i Špiglu, a od ponedeljka su dostupni svima. Objavljivanje dokumenata vremenski se podudarilo sa sve glasnijim pozivima za prekid vojnih operacija u Avganistanu.

Iako su lideri 70 država, uključujući SAD i Veliku Britaniju, prošle sedmice zaključili da bi avganistanske snage bezbednosti morale da preuzmu brigu o stabilnosti zemlje u naredne četiri godine, skica događaja koja proizilazi iz objavljenih dokumenata sasvim je drugačija.

Navodi se da avganistanske snage bezbednosti nemaju snage da se suprotstave talibanima, kao i da su nemačke trupe, stacionirane na severu države, u poslednje vreme, uključene u pravi rat, kao i da talibane nesebično pomažu pakistanske bezbednosne službe.

"Američki ratni dnevnik" sadrži detalje o 144 incidenta u kojima su međunarodne snage u Avganistanu ubijale ili ranjavale civile, uključujući i incident od pre dve godine, kada su Francuzi pucali na autobus pun dece. U sličnom incidentu, američki vojnici su ubili ili ranili 15 putnika.

Poljski vojnici su, 2007. godine, iz osvete granatirali selo u kojem je bila svadba. Organizacije za ljudska prava kažu da ti dokumenti samo potvrđuju da međunarodne snage u Avganistanu kriju prave razmere stradanja civila.

Dvostruka igra Pakistana

Najžešće kritike posle objavljivanja te dokumentacije, usmerene su prema pakistanskoj obaveštajnoj službi ISI, koja je od invazije na Avganistan istovremeno igrala ulogu saveznika i neprijatelja američkih snaga, pomažući izdašno talibane van granica Pakistana.

Pakistan je, poslednjih godina, postao bezbedno utočište za talibane, koji su duž avganistanske granice uspostavili mrežu baza iz kojih neometano izvode akcije protiv Amerikanaca i koalicionih snaga, a te baze, istovremeno, služe i kao prihvatni centri za regrute iz arapskih država, Čečenije, Uzbekistana i nekih evropskih zemalja.

U izveštaju iz januara 2008. godine, navodi se da je bivši šef ISI general Hamid Gul možda čak i jedan od lidera talibana, kao i da je njegov pomoćnik "pukovnik Muhamed Jusuf naložio talibaskom lideru Izatulahu Mulaviju da ubije avganistanskog predsednika Hamida Karzaija".

Navodi se i da je Gul naređivao samoubilačke napade, snabdevao talibane oružjem, uključujući 65 kamiona punih municije, oko 1.000 motorcikala i 7.000 komada različitog naoružanja, uključujući kalašnjikove, minobacače i protivavionske projektile Strela.

Obaveštajci se dave u masi podataka

U izveštajima se, takođe, navodi da su američke obaveštajne službe prosto nemoćne da se izbore sa talasima dokumenata koji svakodnevno dolaze sa raznih strana, što je rezultat činjenice da agenti ukupno 16 američkih obaveštajnih službi, pod velikim pritiskom da ne ponove greške koje su dovele do napada Al Kaide 11. seprembra 2001. godine, izveštavaju i o najmanjim sitnicama.

Takođe, navodi se i da se more tih izveštaja zasniva na nepotvrđenim procenama i prostom praćenju kretanja talibanskih snaga, dok je ozbiljan problem i analiza ogromnog broja izviđačkih misija bespilotnih letelica, pokušaj da se na osnovu nepotvrđenih izveštaja dobije predstava o hijerarhiji unutar talibanskog pokreta, i, na koncu, sačinjavanje lista ubijenih talibana.

Ozbiljan problem, kao i mnogo puta do sada, predstavlja činjenica da informacije koje Amerikanci dobijaju od lokalnih agenata često predstavljaju proizvod želje tih ljudi da koalicionim snagama kažu ono što oni žele da čuju, nego što su valjani izvor informacija.

Fantomska jedinica 373

Dokumenti potvrđuju postojanje fantomske jedinice 373, koju čine pripadnici američkih specijalnih snaga Delta i Sil, a koja ne potpada pod komandu koalicionih snaga u Avganistanu, već naređenja dobija direktno od Pentagona. Zadatak te jedinice je, kako se navodi, da "deaktiviraju" talibanske lidere, ili narodski rečeno, da ih zarobe ili ubiju.

Sve to dešava se na osnovu strogo poverljivog Spiska neprijatelja, u kojem se nalaze imena talibana, lokalnih dilera droge, bombaša i pripadnika Al Kaide. Odluka o hapšenju ili ubistvu tih ljudi često je ostavljena pripadnicima jedinice 373.

O toj listi "procurela" su ukupno 84 dokumenta, uključujući izveštaj od 17. juna 2007. godine, koji opisuje pokušaj te jedinice da ubije jednog od operativaca Al Kaide Abu Laita al Libija. Akcija je krenula naopako, pa je u baražu američkih projektila ubijeno sedmoro dece.

U mnogobrojnim izveštajima, značajno mesto zauzimaju i kontroverzni napadi bespilotnim letelicama. Američke snage su, tokom borbenih operacija u Avganistanu, izgubile 38 letelica "predator" i "riper", dok je još devet izgubljeno tokom probnih letova.

Bela kuća besna

U Beloj kući, veoma su ljuti zbog curenja poverljivih izveštaja i navode da bi to moglo da ugrozi živote vojnika u Avganistanu i američku nacionalnu bezbednost. Vikiliks to negira, jer su, kako kažu, u nekim slučajevima uklonili imena i detalje koji bi omogućili identifikovanje oficira i obaveštajaca.

Bela kuća ukazuje na to da su se incidenti o čijim je detaljima reč, dogodili u vreme kada je predsednik bio Džordž Buš i kada američke snage u Avganistanu nisu imale dovoljno sredstava i opreme, ističući da je američki predsednik Barak Obama, prošle godine, usvojio novu strategiju za Avganistan i izdvojio dodatna sredstva.