Avganistanu droga "ratni budžet"

U Avganistanu se proizvodi više od 90 odsto ukupne količine heroina, morfijuma i opijuma u svetu, pa ga mnogi nazivaju "narko-državom".

Samo prošle godine u Afganistanu je proizvedeno 6.900 tona opijuma, što je čak više od ukupne tražnje na svetskom crnom tržištu, izjavio je Majkl Bron, bivši službenik američke Agencije za borbu protiv droge.

Krijumčarenje droge je postalo glavni izvor prihoda za Al Kaidu i pobunjeničke talibane, kaže Bron.

"Zarade od trgovine drogom dostižu stotine miliona, ako ne i milijardu dolara u samom Avganistanu. A kada droga pređe granicu, taj profit dostiže fantastične iznose koji se mere desetinama milijardi dolara i evra", naglasio je Bron.

Do pre nekoliko godina krijumčarenjem droge bavile su se uglavnom uhodane kriminalne organizacije unutar i izvan Avganistana.

"Sada, međutim, vidimo sve veću aktivnost pripadnika talibana i Al Kaide, kako u Avganistanu tako i u Pakistanu. Nekada su Avganistanci gajili i izvozili sirove pogače maka, dok se njegova prerada u opijum obavljala u Iranu, Pakistanu ili Rusiji. Danas je u Avganistanu sve veći broj laboratorija za proizvodnju droge", tvrdi Bron.

Krijumčari su, u stvari, otkrili da su zarade neuporedivo veće sa prodajom gotovog opijuma, morfijuma i hašiša.

Tržište za avganistansku drogu je ogromno i zahvata centralnu Aziju, Kinu i Rusiju kao i veliki deo Evrope. Putevi do tih destinacija odavno su razrađeni.

"Droga putuje iz Avganistana u Iran, zatim preko severne Turske do Bugarske dalje u Evropu. Heroin namenjen Rusiji putuje iz Avganistana u Uzbekistan, zatim Kirgistan i Kazahstan, pa u Rusiji. Morfijum namenjen Kini i drugim dalekoistočnim zemljama putuje preko Kirgistana", kaže Bron.

Neophodna međunarodna saradnja

Radi lakšeg krijumčarenja, organizovani kriminal često podmićuje policiju, graničare, čak i vojne zvaničnike u zemljama preko kojih droga putuje, pa zato suzbijanje trgovine drogom iziskuje koordiniranu međunarodnu saradnju, rekao je Bron.

"Dok sam obavljao dužnost visokog zvaničnika Agencije za borbu protiv droge odlazio sam u mnoge zemlje gde sam ugovarao zajedničke akcije i razgovarao sa velikim brojem političkih i bezbednosnih zvaničnika. Posle 24 godine iskustva mogu slobodno da kažem da čak kada ne postoje diplomatske veze - kao između Amerike i Irana, na primer - nije teško naći zajednički jezik kada je reč o suzbijanju trgovine drogom", podsetio je Bron.